I ponovo će moji prsti zagrebati po mojoj koži
Zaškripati
U još jednoj epizodi ubijanja sebe
Kao da crtam duševne rane po svom telu
Dok pribijam oštricu
U glavi scene, ubrzane kao na filmovima
Moja rasuta kosa u našim ludim večerima
Potom se ređa ona kada smo se po mraku jurili po stepenicama na Kalemegdanu
Onda ona kod reke, kada je vetar uvijao moju haljinu
I tada sam se zagledala u tvoje ukleto plave oči
I sećam se da se tada o njih srce spotaklo
Jer su me te oči bacile mnogo dalje od Save
Pesnici bi rekli u beskraj
Potom se ređa ona kada smo se po mraku jurili po stepenicama na Kalemegdanu
Onda ona kod reke, kada je vetar uvijao moju haljinu
I tada sam se zagledala u tvoje ukleto plave oči
I sećam se da se tada o njih srce spotaklo
Jer su me te oči bacile mnogo dalje od Save
Pesnici bi rekli u beskraj
A ja?
...u prokletstvo
I ponovo će moji prsti tražiti tvoje po posteljini koju smo
zajedno cepali
A sem nje, cepala sam se i ja, samo uz uzdahe
I kao i svaki put kada odeš...
Po ko zna koji put ću prećutati da svaka je svaka duševna
rana - ispisana tvojim imenom.
Нема коментара:
Постави коментар