Hronike jedne Ivane: Celog mog života - ti

Celog mog života,
Ti.

Sa nestvarnim ukusom različitih noći
Koje nosiš kao da su prolivene po tebi
Grubih ujeda za dušu
Zuba koji nagrizaju mekoću mesa
Jezikom koji uklanja čistotu
Ostavljajući prostor dlanovima
Da ostvare praiskonske grehove otuđene svesti,
Primičeš se mojim razuđenim butinama
Zapocinješ kolonizaciju
Moje telo tvoj je atlas;
Još jedna bitka za vojevanje.
Celog mog života,
Ti.

Poput melodije koja se pevuši danima
Zatočen si
Predivno neobuzdan,
Lažno skroman
U atomima moga bića
Sa belim ružama mesto očiju
Trnja mesto ruku
Jer boli koje izazivaš
Prekrivaš nevinošću
Da se skriju;
Neka ih samo moja duša spozna,
Ti ih ne možeš podneti.
Celog mog života,
Ti.

Sećanju iz detinjstva
Nežnosti zagrljaja
Domu mojih lutanja
Rastrgni,
Poderaj me, primitivče
Dok se ne rasprsnem na hiljade malih,
Svetlećih iskrica
Dok ne postanem otuđeni kosmos
U kome ćeš videti svoje zvezde,
Mlečni put
Svetlu stranu meseca;
Gde ćeš možda ponovo biti ceo.
Celog mog života - ti.
Ne boj se,
To je sudba.
Sviraj adante
Sastavi me polako
Da ličim na ono što si nekad zavoleo,
Maestro,
Udahni mi život
Da mi se ispune pluća verom
Prostuji venama nada
Da se otvore teški kapci
Željni tvog lika
Da u uglu oka zasijaš
Da se prisetim kako sam te zavolela.
Istraži me, de Gama
Nađi me, Dijaze
Iz ničega
Stvorimo se ponovo,
Moj Erose.
Celog mog života
Ti,

Voli me.
Ivana Jovanović


Нема коментара:

Постави коментар