Hronike jedne Ivane: Vodimo ljubav sa životom

Eh, da mi je
Ružičastih jutara
Odbeglog mirisa divljih trešanja
Toplih ruku oko moga tela
Plovidbe na ljubičastim snovima
Dve karte za ostrvo nade
Velike šolje kafe da jauknem od njenog vrućeg ujeda,
Samo da naučim da ono što volim ume da zaboli.
Eh, da mi je
Da nađu dom u mojim grudima
Da ih umrljam zlatnim suzama
Da nose moje tragove na plećima
Da budem mladež sa unutrašnje strane kolena
Da me neko nežno ljubi
Pijan od mog ukusa
Da se dam bespovratno,
Neka krstare mojim okeanima;
Lepota nije u uzimanju.
Eh, da mi je
Da stavim sreću u oblake
Da kane njihova kap na lica ljudi
Da poljubi osmeh njihova usta
Samo da ponovo poveruju u sudbinu
U jarku milost
Koja ih miluje
Da se poploča njihova životna staza
Da ne požele da budu Doroti koja lupka cipelama;
Neka se Sunce zatoči u umetnost,
a neka se ona otključa u čoveku.
Eh, da mi je
Da ja poludim zajedno sa svima
Da se odmetnem
Kad niste svi hrabri
Potražim pravdu koja se sakrila
Postavim je na noge
"Idemo", kažem.
Oslobodim se kroz reči;
Zaljubim se u njihov odjek.
Eh, da mi je
Da započnem Matisov neprekidni ples
Duž cele Srbije
Da budem Aska svakom zlom vuku
Da udarim tu bezosećajnost
Ugnjetavanje slabijih
Rukom profesionalnog boksera;
Hej,
Da mi je da vas podsetim da smo ljudi.
Eh, da mi je
Da vam pružim ljubav
Da vas zadovolji
Nasladi
Da uzmemo neki auto
Vozimo se sa slobodom na zadnjem sedištu
Uperimo prst u ljude koji nose strast u pokretu
"Dođi", recimo im.
Ukradimo njihovu erotičnost
Odvezimo se tamo gde je mir;
Vodimo ljubav sa životom.
Eh, da mi je
Da ispunim prazna obećanja
Ostvarim skrivene želje
Nevernicima uzvratim ljubav
Neizlečivo vas radujem;
Da mi je da vam poklonim svet.
Eh, da mi je moći
Pa ja bih vam dala dušu.
Ali niste mi svi blizu
Zato vam poklanjam belu golubicu;
Božanstvenu poeziju.

Ivana Jovanović




''Ja sam čudna
zaljubljujem se u šake
u dubok glas
u polurazbojnički hod.
Lepo lice
sjajan ten
ispeglane košulje
ne ostavljaju utisak na mene
i sve ono što upada u oči
ne zapada mi za oko.
Ja sam čudna
za mene je ljubav bilo
ono razuzdano, vrelo leto
pre par godina
oni pijani pozivi
kasno u noći
a ne ova topla zima sa tobom
i sva naša mirna jutra...''

Milena Nikolić

Нема коментара:

Постави коментар