Ona je moj način toplog,
I trenutak gde snove bar na kratko udenem u stvarnost.
Da li osećaj koji je manje stvaran od nestvarnog, a postoji, može da se graniči sa dugim zagrljajem detinjeg zanosa?
I trenutak gde snove bar na kratko udenem u stvarnost.
Da li osećaj koji je manje stvaran od nestvarnog, a postoji, može da se graniči sa dugim zagrljajem detinjeg zanosa?
Ugreje me ruka iz koje vene povezuju naše nade i tajne.
Nehotično vilenim po njenoj kosi.
Nepojmljivo je to za ovozemaljske osećaje.
Nehotično vilenim po njenoj kosi.
Nepojmljivo je to za ovozemaljske osećaje.
Poređenja odbacujem, odmah da se razumemo!
Kakva bi to ona bila kad bih je poredio sa bilo čim?
Kakva bi to ona bila kad bih je poredio sa bilo čim?
Lakoverna je, nasela je na lepa dela i reči ovog sanjara,
To je njena jedina mana.
A moja mana je ona.
Isprepleteno je sve,
Nerazumno,
A meni potpuno jasno i graciozno.
To je njena jedina mana.
A moja mana je ona.
Isprepleteno je sve,
Nerazumno,
A meni potpuno jasno i graciozno.
Frustrirajuće je što je u svaki momenat udenuta,
I bitna.
Ali, to je draž.
Zatvorenik sam,
I pijanac.
Verujem da ljubav pobeđuje!
I bitna.
Ali, to je draž.
Zatvorenik sam,
I pijanac.
Verujem da ljubav pobeđuje!
Stvarno me treba odrešiti dužnosti!
Koga još briga za ljubav!?
A ja živim od nje i za nju...
Koga još briga za ljubav!?
A ja živim od nje i za nju...
Ma šta će mi više
Od njenog osmeha
I spajanja naših svetova?
Od njenog osmeha
I spajanja naših svetova?
Odmotavam klupko božanskih vrtova,
Božanske tajne izrečene,
Koja nije otkrivena meni - već data.
Božanske tajne izrečene,
Koja nije otkrivena meni - već data.
I tražim odgovore,
Postavljam pitanja,
A odgovor je ispred mene.
I pitanja su suvišna.
Ljubavlju se pojim.
Postavljam pitanja,
A odgovor je ispred mene.
I pitanja su suvišna.
Ljubavlju se pojim.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар