Svaka nit vetra zasebno je
Oslikavala tebe na meni.
Milion šarenih i bolećivih uzdaha mi je kroz kosu provlačilo pricu o tebi,
O tvom satenskom čelu
I pupoljcima ožiljaka na tvojim prstima.
Eho tvoh glasa bi se razložio nebom pri svakom migu koji bi načinio.
Bio si tvorac njegovih blesaka,
Tvorac sopstvenog ludila
I jeda koji skrivaš pod kožom.
On se reflektovao onda kada su svi bežali pod trem,
Onda kada sam te skupljala u jednu jedinu kap
I gubila u istoj koja se razbijala
Na mene,
Na sada,
Na onda,
Na nikada.
Bilo je strašno ponovo čekati bosonog
Na negostoljubivom pločniku Čistilista,
Čekati na onih devet krugova
Kako bih došla do tebe
Da te prigrlim svim mirisima sveta,
Da se isplačeš svim suzama sveta.
I tih devet krugova
Preletela bih još devet puta
Da se otelovi onih devet sekundi
Oslikavala tebe na meni.
Milion šarenih i bolećivih uzdaha mi je kroz kosu provlačilo pricu o tebi,
O tvom satenskom čelu
I pupoljcima ožiljaka na tvojim prstima.
Eho tvoh glasa bi se razložio nebom pri svakom migu koji bi načinio.
Bio si tvorac njegovih blesaka,
Tvorac sopstvenog ludila
I jeda koji skrivaš pod kožom.
On se reflektovao onda kada su svi bežali pod trem,
Onda kada sam te skupljala u jednu jedinu kap
I gubila u istoj koja se razbijala
Na mene,
Na sada,
Na onda,
Na nikada.
Bilo je strašno ponovo čekati bosonog
Na negostoljubivom pločniku Čistilista,
Čekati na onih devet krugova
Kako bih došla do tebe
Da te prigrlim svim mirisima sveta,
Da se isplačeš svim suzama sveta.
I tih devet krugova
Preletela bih još devet puta
Da se otelovi onih devet sekundi
Kada si...
Da me svaka sekunda prodrma ponovo
Strese sa sebe svoju težinu sekunde
Strese sa sebe svoju težinu sekunde
Kada sam...
O da,
Kada smo zaustavljali planetu
Ti pesmom,
Ja tobom.
Zaustavljali smo je jureći onaj Raj iz knjiga
A za sobom ostavljali školjke neostvarenih snova
Koji čekaju da budu dosanjani.
Ostavljali smo ono sto više nismo
Odvajali parčiće sebe nesvesno gradeći sopstveni Raj
Koji sada tako okićen,
Utabanih puteva,
Pripitomljenih ruža i ždralova
Čeka nove posetioce.
Ne nas, graditelje!
Ne one čiji su ideali sazidani u temelju,
Ne one opijene magijom postojanja.
Kada smo zaustavljali planetu
Ti pesmom,
Ja tobom.
Zaustavljali smo je jureći onaj Raj iz knjiga
A za sobom ostavljali školjke neostvarenih snova
Koji čekaju da budu dosanjani.
Ostavljali smo ono sto više nismo
Odvajali parčiće sebe nesvesno gradeći sopstveni Raj
Koji sada tako okićen,
Utabanih puteva,
Pripitomljenih ruža i ždralova
Čeka nove posetioce.
Ne nas, graditelje!
Ne one čiji su ideali sazidani u temelju,
Ne one opijene magijom postojanja.
Nebo ponovo blesnu,
A ja pronađoh mesto pod tremom.
A ja pronađoh mesto pod tremom.
Нема коментара:
Постави коментар