Go
bos
bez roda
poroda
sigurnog
nebeskog svoda
hodaj
trči
idi
ne okreći se
ne sažaljevaj
teraj da nariču
kada me pomenu
teraj da sriču
moje ime
kada te
slučajna prolaznica
neostvarena želja
podsete na mene
oprosti
što ovo porodilište
neće videti
kontrakcije
moje materice
što potomci
neće imati
moje obrve
obraze
ostatke
svog jada
skupi iz moje
kose
sa mog pupka
ne osvajaju se
Himalaji
u četiri zida
nisi junak
na garnituri
od skupog pliša
nisi
ništa
hodaj po trnju
ledu
snegu
nismo više
ono
o čemu se pripoveda
nismo
greh
koji se ispoveda
bio
siromah
ili bogat
ono si
što ostaje
prerezano
ispod
noža i viljkuške
u skupom restoranu
dok krvariš
bes
i cinizam
dok dramiš
na jeziku
tatinih sinova
osornih plemića
pokupi se
sa svim
ili ničim
go
ili bos
bez svega
ili ničega
ova igra
dobila je kraj.
Нема коментара:
Постави коментар