Da li želim da znam
Kome ideš
Umoran i sam
Otežalih nogu
Glave prepune sećanja
Tela prodatog nemarnim ženama
U noći
Osvetljenoj uličnim fenjerima,
Kome ideš
Nakon što nahraniš žudnju mojom kožom
Opiješ ego mojom patnjom
Usklikneš radošću nad mojim dobrovoljnim odustajanjem od sebe -
Zarad tebe,
Kome ideš
Posle mirno upaljenje cigarete
Dok ostaješ ravnodušan na moj jecaj,
Na maglu što prekriva moje telo
Učinivši da se izgubim pod njenim naborima,
Na hladnoću koja me trese jer ne vidim plamen u tvojim grudima,
Na tvoju odsutnost
Onda kada najviše trebaš.
Kome ideš,
A, meni kažeš da te čekam
Da se lepo obučem
Namestim frizuru
Pripremim večeru
Naspem burbon
Da ćeš mi pevati
"Jedan čovek, jedna žena",
Gde si,
Jer je soba utonula u mrak,
Jer još sedim pravih leđa na stolici
Jer su se lokne raspale pod težinom izdaje
Jer šminka nije mogla održati lepu sreću
Jer je jedna žena tu,
Samo pravog čoveka nema.
Kome ideš,
Postojim li u tvojim mislima
Ili odavno sedim na peronu čekajuci moj red za zaborav,
Čuvaš li me ili daješ delove moje duše različitim dlanovima
Da me nose dalje od tebe
Skidaš li masku
Pred mojom krhkošću,
Jer si odveć nem na moju bol.
Da li stvarno želim da znam
Kome ideš,
Ko je tvoj dom?
Kome ideš
Umoran i sam
Otežalih nogu
Glave prepune sećanja
Tela prodatog nemarnim ženama
U noći
Osvetljenoj uličnim fenjerima,
Kome ideš
Nakon što nahraniš žudnju mojom kožom
Opiješ ego mojom patnjom
Usklikneš radošću nad mojim dobrovoljnim odustajanjem od sebe -
Zarad tebe,
Kome ideš
Posle mirno upaljenje cigarete
Dok ostaješ ravnodušan na moj jecaj,
Na maglu što prekriva moje telo
Učinivši da se izgubim pod njenim naborima,
Na hladnoću koja me trese jer ne vidim plamen u tvojim grudima,
Na tvoju odsutnost
Onda kada najviše trebaš.
Kome ideš,
A, meni kažeš da te čekam
Da se lepo obučem
Namestim frizuru
Pripremim večeru
Naspem burbon
Da ćeš mi pevati
"Jedan čovek, jedna žena",
Gde si,
Jer je soba utonula u mrak,
Jer još sedim pravih leđa na stolici
Jer su se lokne raspale pod težinom izdaje
Jer šminka nije mogla održati lepu sreću
Jer je jedna žena tu,
Samo pravog čoveka nema.
Kome ideš,
Postojim li u tvojim mislima
Ili odavno sedim na peronu čekajuci moj red za zaborav,
Čuvaš li me ili daješ delove moje duše različitim dlanovima
Da me nose dalje od tebe
Skidaš li masku
Pred mojom krhkošću,
Jer si odveć nem na moju bol.
Da li stvarno želim da znam
Kome ideš,
Ko je tvoj dom?
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар