Hronike jedne Ivane: Sve što je magično - oči ne mogu videti

Bolero,
Budimo bolero.
Bez pokreta
Pokažimo kako se igra
Kako budimo proleće
Prizivamo leto
Belih haljina
Zelenih venaca u kosi,
Uhvati tu ruku
Budi veličanstven
Vrti se
Oslobodi se 

Slušaj bolero
Voli
Osmehuj se,

Divni čoveče
Okružen si nimfama prirode.
Noćas Mesec silazi da nađe žarku loptu u tebi
Poljubiće ti teme
Staviće povez na tvoje oči
Osetićes da u mraku ima nečega
Zaplovićeš mlečnom rekom
U njoj se kupa tvoja,
Samo tvoja.
Ona zna tajnu bolera
Njena udolina krije blaga
U njenoj kosi krije se svaka zvezda padalica
Zlatom je posipana
Ona sija
Samo tvoja
Pruža ti ruke da te privije na svoje grudi
Njene su sve životinje
Vatra
Voda
Vazduh
Zemlja

Nemaju moć jednaku njenoj
Kada dopusti sebi da se izlije po tebi
Okusi je
Samo je tvoja
Njome teče kosmos
Uroni
Budi deo ničega
Bićes zauvek deo svega.

A pre svanuća,
Pusti je;
Budi bolero.
Sve što je magično
Oči ne mogu videti.

Do kraja života,
Prokleto - osećaj.



Ivana Jovanović

Нема коментара:

Постави коментар