Ja sam sazvežđe ukradeno od mramornih morskih zvezda:
Odsjaj mojih kamenih stopala stvara galeriju slobodoumnih crtača,
Koji stvaraju ideal života;
I neću ti nikad dati da odeš,
Niti će huljenje biti dozvoljeno.
Odsjaj mojih kamenih stopala stvara galeriju slobodoumnih crtača,
Koji stvaraju ideal života;
I neću ti nikad dati da odeš,
Niti će huljenje biti dozvoljeno.
Znaš, nekad stvarno treba otići od nekoga koga najviše voliš,
Ali otići jedino koracima; udaljiti se mislima i srcem nije moguće.
Možeš shvatiti opevane ljubavi kao patetične, ali znam da voliš svaku strofu tebi namenjenu.
Idi, ponesi sve moje ponore i ogrni se mojom ljubavi.
Ali otići jedino koracima; udaljiti se mislima i srcem nije moguće.
Možeš shvatiti opevane ljubavi kao patetične, ali znam da voliš svaku strofu tebi namenjenu.
Idi, ponesi sve moje ponore i ogrni se mojom ljubavi.
Ukradi suzu, sakrij miris moje kože i spavaj ušuškana u mojoj majici od sna.
Jer sve ima miris i svaki ostavlja utisak; samo naš ne isparava i ne napušta nozdrve.
Pokušaj da zaboraviš.
Usudi se da me manje voliš.
Nečujno napusti svet i vrati se tu gde se vreme meri poljupcima.
Jer sve ima miris i svaki ostavlja utisak; samo naš ne isparava i ne napušta nozdrve.
Pokušaj da zaboraviš.
Usudi se da me manje voliš.
Nečujno napusti svet i vrati se tu gde se vreme meri poljupcima.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар