Često smo skloni da o ljudima sudimo na osnovu prvog utiska. Zalepimo im ''etiketu'' i ne trudeći se da im malo dublje prodremo u psihu i zapitamo se koji su to uzroci doveli do njihovih postupaka, načina ophođenja, ponašanja i pogleda na svet oko sebe.

Ljudi nisu ono što zateknete kada ih sretnete. Ljudi su mnogo podrobnije životne priče, istorije sa dušom, mikrosvetovi - često nespretno usklađeni sa pravilima ovog sveta.

Uve na prvi pogled deluje kao otuđen čovek, nesnalažljiv u modernom vremenu, namćor i večito zanovetalo. Ali, od trenutka kada se dublje zađe u njegovu životnu priču, dolazi do potpunog obrta u (ne)shvatanju i (ne)razumevanju prema Uveu kao komšiji, penzioneru, suprugu... čoveku. Uve živi okrenut ka prošlosti, u svom crno-belom svetu koji zaklanja od svetlosti i boja otkad je u takvom svetu ostao sam, bez nekoga koga je bezuslovno voleo.

Pored suštinski tužne drame koja se odvija u duši jednog čoveka, Uve ne odaje utisak mračnog lika, naprotiv. Krajnosti kojima pribegava čine (tragi)komičan deo ovog romana. Sve što je novo Uve ne prihvata (jer novo donosi opasnost da obriše ono što je tradicionalno čuvano i vredno). Za njega je savremeno doba haos koji ne može da razume - ljudi, brz život, otupelost, moderna tehnologija, nova pravila. Uve se oseća ugroženim, zgroženim i, kako bi zadržao svoje dostojanstvo i principe, reaguje oštro i krajnje burno.

Ispod spoljašnje grubosti krije se jedan duboko ranjeni i usamljeni čovek, dobričina, humanista koji je izgubio korak sa vremenom, otuđen od sveta kojim je okružen. Ne prihvata nepravdu i nered koje je doneo 21. vek i ni za šta se ne odriče svojih ukorenjenih vrednosti, vaspitanja kojem ga je učio otac sa kojim je odrastao.

Inat i nepokolebljiva tvrdoglavost kojima se Uve bori protiv ljudi u svom okruženju nose tihi vapaj za prošlim vremenima, dirljivim detinjstvom, srećnim životom sa ženom svog života, za ljudima koji su mislili, želeli i zalagali se za isto i istinski važno.

Međutim, dok god ima onih ljudi koji hrane ptice, brinu za, na prvi pogled, odbojnog i ljutog komšiju, ostavljaju mu na tremu pitu od jabuka i umeju da priđu sa lepom, umirujućom reči, te dok god ima dece, najbezbrižnijih i najčistijih stvorenja, postoji nada da se i ljudima poput Uvea omekša srce i dopre do onog najtoplijeg, duboko potisnutog i zaboravljenog u njima.

Ko je zapravo bezvoljni i bahati mrgud Uve kada zatvori vrata svoje kuće? I šta ostaje kada čovek izgubi ono što ga čini čovekom? Ova knjiga je prilog tom razmišljanju i fenomenalan put do pravih odgovora na ova i mnoga druga pitanja o ljudima koje mislimo da poznajemo, koje svrstavamo pod stereotipe, osuđujemo, nipodaštavamo, osuđujemo i ne razumemo.

Ima li ljudskosti u 21. veku i da li ona stanuje možda baš u vašem komšiluku, na adresi koju zaobilazite?

Ova knjiga će vas nasmejati i rasplakati, navesti vas da se preispitate, pomoći da nađete nešto što ste, možda, u ovom ludom vremenu izgubili (osećaj za druge ljude, pa i za sebe). I na kraju, ne postoji bolji način da pomognemo sebi od tog da pomognemo drugima.


***Izdavačka kuća Laguna poklonila nam je ovu knjigu kako bismo je pročitali, analizirali, te prosledili vama! Ukoliko želite da je dobijete od nas na poklon, komentarom ispod ovog post-a na Facebook-u odgovorite na pitanje: Koju knjigu nam preporučujete da pročitamo i analiziramo sledeću, na sajtu Insp? Osobu čiji predlog odaberemo nagradićemo knjigom „Čovek po imenu Uve“ (samo za područje Republike Srbije).

insp.

#umetnost #kultura