Sara Knežević: Da li postojiš

Da li postojiš
ti
koji bi voleo 
moj ljubičasti
i sivi dan
moju svetlost
boje
i zrak
moju tamu
moja ćutanja
hladnu sobu
i njen mrak
da li postojiš
ti
koji bi voleo
moju sređenu kosu
punđu za bal
i moje neuredne pramenove
preko lica
moje lokne 
izuvijane od kiše
crvene haljine
mašne u kosi
visoke potpetice
i moje široke džempere
stare košulje
pocepane majice
i kućne papuče
da li postojiš
ti
koji bi voleo
moje našminkane oči
crvene usne
usijane obraze
raskošne minđuše
narukvice
i moje podočnjake
umorne kapke
i bledo lice
moju raspevanost
u ranu zoru
igru i ples
i moju tišinu
i promukli
glas
da li postojiš
ti
koji bi voleo
moju veru
moje snove
maštanja
prevelike ambicije
čarolije
sva nadanja
i moje noćne more
skretanja
stradanja
i traženja
lutanja

u pesmama
muzici vetrova
morima
napuštenim kućama
oronulim zgradama
moju potrebu
za slobodom
i zaključanim vratima
moju preslatku kafu
čokoladni kolač
i gorki čaj
smotani duvan
i prašnjavi stan
moj pojačani radio
u tri ujutru
preglasan smeh 
toplinu reči
i prećutano podne
potrebu za samoćom
moj šapat
i glad
moj zagrljaj
za celi svet
moj jauk
i vrištanje
pa onda krik
na sve njih
moj uspon 
i pad
moju lepotu
i jad
da li postojiš ti
koji bi voleo
moje ožiljke 
na telu
moje nesavršenosti
i mene
celu
i da li se pitaš
ponekad
da li ćeš me sresti
da li postojim

ja
koja ću voleti
tebe
tvoj ljubičasti
i sivi dan.




1 коментар: