Sara Knežević: Da sam znala

Da sam znala 
da si prazan

ja bih okrenula leđa
tvojim očima
igri obrva
pozivu na čaj
da sam znala
da nisi moj
vratila bih te
u more
gde čekaju one
kopije
na slatku reč
poljubac u vrat
da im tvoj glas
peva
oduzima dah
da sam znala
da si laž
pljunula bih
na sve
izgovorene lepote
jutarnji zrak
obećani grad
seoske kuće
zajedničke zore
ljubičasti zalazak
da sam znala
da si maska
cigaretu bih na pola ugasila
i pepeo prosula
na tvoju predstavu
da sam znala
da nisi taj
pokidala bih zavese
sahranila maj
i dan kada sam
dozvolila pozornici
da bude tvoja
da njome vladaš
i plešeš
i kao stradaš
i kao želiš
svaku ulogu
da sam znala
da me ne znaš
da sam prekinula
pre nego je počelo
ne bih sad čekala kraj
slušala aplauz
i gledala
kako se poklanjaš.



Нема коментара:

Постави коментар