Svake godine širom sveta obeležava se 16. jun kao dan u kojem se se odvija radnja romana Džejmsa Džojsa – “Uliks”. Najčuveniji datum u svetskoj književnosti ima svoj poseban naziv “Blumov dan” (Bloomsday) prema nazivu junaka Leopolda Bluma. Ljubitelji ovog književnog remek-dela lutaju Dablinom putanjom likova Džejmsa Džojsa: prisustvuju sahrani, posećuju novinske kuće, kao i bordel.

Od prvog “Blumovog dana” pre 50 godina, praznik se pretvorio u multinacionalni događaj koji objedinjuje dve nedelje čitanja, kao i interaktivnog prikazivanja filma iz 1967.godine – “Rocky Horror Picture Show”. Što se tiče ljubitelja ovog romana, “Blumov dan” je više oda proslavi kulture nego što je ovom teškom, ali maestralnom delu. Međutim, vrlo je verovatno da se ovaj “praznik” ne bi svideo Džejmsu Džojsu. Hodajući na tankoj struni alkoholizma, te uz druge neprijatne sklonosti i zamršenost karaktera, Džejms Džojs nikako ne odgovara modelu sveca – a baš takvim ga proslava Blumovog dana prikazuje.

Navodno je čuveni datum objavljivanja romana – datum prvog sastanka Nore Barnakl, njegove ljubavi, i Džejmsa Džojsa. Međutim, sa Džejmsom se nikad ne zna šta je istina. Govorio je da su mu uzori oni koji to nikad nisu bili, bio je sklon mistifikaciji i netačnim objašnjenjima. Svoju zemlju je strastveno voleo i duboko prezirao, ali je bio i oličenje pravog mušičavog Irca sa duboko ukorenjenim šovinizmom. Može se reći da je Nora bila njegova muza i nakon njenog osvajanja, bio je spreman da započne novo poglavlje u svom životu. Bilo je to savršeno vreme za “Uliks”.

Džejms Džojs je roman “Uliks” pisao desetak godina i na samo pisanje je utrošio oko dvadeset hiljada sati. To je roman dug 732 strane, čija se radnja odvija u Dablinu. Počinje u osam ujutru 16. juna i traje do tri sata posle ponoći, 17. juna. Radnja je koncentrisana na tri lika: sredovečni par Leopolda i Marion Blum, te pesnika Stivena Dedalusa. Mnogi gledaju na “Uliks” kao na novu verziju “Odiseje” . Zato je samo štivo teško za čitanje, jer je struktuirano u vidu epizoda.

Sa druge strane, “Uliks” je bio cenzurisan i zabranjen kada je prvi put objavljen 1922. godine.  Bio je ilegalan sve do 1934. godine. Knjiga je dva puta bila pred sudom, Džojs je nazvan “prljavim pornografom”, dok su treći primerci bili spaljivani. Oni koji su uspeli da proniknu u genijalnu poruku Džojsa, shvatili su vrednost ovog dela. Nakon deset godina, knjiga postaje kanonska i klasična.

Piscu je pošlo za rukom da stvori roman koji će postati mit za buduća društva, otvoren za nova tumačenja, razmišljanja i izvor inspiracije za sve željne znanja. Običnu svakodnevicu pretvara u nešto uzvišenije – predstavlja nam jedinstvenu knjigu o životu. On ne zaboravlja da piše o ljudima, složenim odnosima i njegova maestralnost se ogleda u prikazivanju te složenosti. Na autentičan način piše o životu i svim “licima” ljudi.

Zar nije prava umetnost banalnu, prostu svakodnevicu izdići iz njene vulgarnosti i pretvoriti je u spektakularni roman? 

Ivana Jovanović

#umetnost #kultura

insp.