Tog proleća
Kiša je gasila
Pepeo lipe
Sivi grad se prsio
Svojim brdima
Dok su koraci pesnika
Kao gusenice
Sovjetskih tenkova
Mleli asfalt.
Tog dana
Beograd mi je samilosno
Ponudio mesto
Na osami
(Nešto je kobno
Uvračano
Na Vračaru)
I mi smo u hodu
Ćutali
Zajedničku tajnu.
Te davne noći
Pod drvenom klupom
U Čuburskom parku
Planula su sva proleća
I zalud me grad
Očinski privija uz nedra
Dok poput svica
Pomeram graničnik
Нема коментара:
Постави коментар