Tamara Stanković: Samo jednom se s nekim sretneš, sve ostalo su puka mimoilaženja

Sad smo samo dvoje običnih stranaca
što se oblače po goloj suštini života
skupljajući svoje stvari pomahnitalim rukama
dok mesec iscrtava rune na prozoru nebrojenih dahova

skupljamo svoje stvari
ili, još bolje rečeno, ono malo što je ostalo od njih
prećutkujemo i ono malo što je rečeno
jer što više kazujemo, manje ćemo kazati

grlimo teške sive boje
kojima smo obojeni
potapajući ono malo crvene
što izvire iz nedara

klecaju jezici pri poslednjem zbogom
zbogom, kao da se rastajemo
a ne priznajemo sebi da se nikada
nismo ni sreli

delili smo dane, čaršave
i pesme
a ne podelismo strah, suzu
i san

postojali smo samo
a to smo radili bolje nego
što će se neki ikada voleti

samo jednom se s nekim
sretneš
sve ostalo su puka
mimoilaženja
tebe nisam doživela ni da
sretnem
zato se mimoiđimo jednom
zauvek.



Нема коментара:

Постави коментар