Brankica Veljković: Ipak nije nestalo

Ipak nije nestalo Tvoje ruke još uvek Kreću slobodno ka meni. Izgleda da te moje telo pamti Izgleda da te i ja pamtim. I tako je prirodno utonuti u tvoj zagrljaj Utonuti u tvoje oči I ne slušati uopšte ono što govoriš Jer reči su ionako lažljive Reči su mi te već jednom Ukrale.
Ipak nije nestalo Još uvek sebično želim Da kraj tebe budem što duže. Još uvek osećam Da niko pored nas nije bitan. Bitno je jedino Da te što bolje udahnem I zadržim. Samo to.



Нема коментара:

Постави коментар