Hodao sam duševno rastrojen
Niz nečiju glavu.
Stepenicama.
Sa pištoljem među prstima
Kao jedinim
Mogućim odgovorom.
A ti ne znaš šta je...
Umesto ruku osetiću
Žabice
Kako se bacakaju uz rame
Jer ja sam voda
A ti ne znaš šta je.
Pored svega proživljenog i doživljenog,
Osvrni se.
Oči beže pod mrak zakivan ekserima
Na podu na sobi na svetu na usnama.
Oproštaj je počeo i ne traje već dugo.
Mentalno rastrojen silazim niz njene oči
Naslagani su svi užasi iz dugmeta
Pištolj pada i njene oči.
Ti ne znaš šta je to.
Fleš koji jurim kroz celu vasionu
Da mi se prekrati vreme ovog hoda.
Taj fleš.
Tražim ga celog života
Dok niz plavokosu ženu i lice
Stepenice postaju
Život.
A ja ne znam šta je to.
Нема коментара:
Постави коментар