Dejan Kanazir: Fleš

Hodao sam duševno rastrojen Niz nečiju glavu. Stepenicama. Sa pištoljem među prstima Kao jedinim Mogućim odgovorom. A ti ne znaš šta je... Umesto ruku osetiću Žabice Kako se bacakaju uz rame Jer ja sam voda A ti ne znaš šta je. Pored svega proživljenog i doživljenog, Osvrni se. Oči beže pod mrak zakivan ekserima Na podu na sobi na svetu na usnama. Oproštaj je počeo i ne traje već dugo. Mentalno rastrojen silazim niz njene oči Naslagani su svi užasi iz dugmeta Pištolj pada i njene oči. Ti ne znaš šta je to. Fleš koji jurim kroz celu vasionu Da mi se prekrati vreme ovog hoda. Taj fleš. Tražim ga celog života Dok niz plavokosu ženu i lice Stepenice postaju Život. A ja ne znam šta je to.


Нема коментара:

Постави коментар