Hronike jedne Ivane: Nisi bio tu

Ne osvrnuvši se
Pod nogama si zgazio
Sopstveno ime iz mojih molitvi
Slova ljubavi
Zakletve 
Obećanja
Pod nogama si lomio
Moje ruke svinute oko svog vrata
Kao najtanju grančicu
Sve utešne zagrljaje
Brige i nemire
U rukama si odneo
Strastvene pokrete
Dah požude
Ispunjene grehove
Dopustio si
Da ispucaju usne
Da se ne sete oblika mojih
Kako bi se napio sa nekog drugog izvora
U očima ti piše zaborav
Samo još ja da prohujim sa vremenom.
Ti nisi bio tu
Dok je
Sa mnom moja tuga pričala
Nostalgija me ljuljala na stolici poražene snage
Apatija isisavala želje i ideale;
Ti nisi bio tu
Kada te je život naterao da klijaš u meni.

Od kada si otišao
Ja sam postala samohrana majka stotinu dece -
Sve te novorodjenčadi koje mi daruješ
Ne smem napustiti
Samo zato što nosiš simbol kukavice.
Naša deca se stvaraju
Pri svakom sećanju
Sunčanom jutru
Tvojom ulicom
Nezaboravnom momentu
U stisku ruke dok te veselo pozdravljam
Dok te upijam,
Svesna da si moja jedina slabost.
Zbog tebe
Ja rađam svake večeri
Iz očiju
Nedara
Glave
Stomaka
Pesme moje,
Pesme naše.
Sve imaju tvoj lik
Boju očiju
Nos
Visinu
Sve one
Mirišu na tebe
Sećaju
Oživljavaju
Vole poput tebe;
Pesme moje,
Mene leče.
Provlačim te kroz teške stihove
Da te svi zapamte
Kao oca
Hiljadu mojih misli
Milion mojih želja
Kao oca
Koji napušta
Koji odlazi;

Ali siročad tvoja žive u očima posmatrača -
Ponosne pesme moje
Doći ce do tebe
I do tvoje dece od krvi i mesa
Samo da ti tiho šapnu
Da sam ti ja rodila večnost -
Ti živi u prolaznosti.

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар