Mogu napisati jednu ogromnu pesmu
I u nju staviti sve reči koje sam zadržala
I sve osmehe kojima sam te čekala
I sve dodire koje sam ti uskratila
I sve želje kojima sam te želela
I sve staze koje su nas vodile
I sve laži kojima si me hranio.
Mogu napisati jednu ogromnu pesmu
Prepunu tuge koju si ostavio.
Ljudi pri odlasku zaborave
Košulju, omiljeni džemper, sako,
A ti si zaboravio tugu
Koja je sada potpuno moja.
Mogu napisati jednu ogromnu pesmu
Sa svim našim danima
Sa tobom kako me češljaš
Sa tobom kako me krišom dodiruješ
Sa tobom kako me izazivaš
Pa odeš i ostaviš me
Nekako čudno načetu...
Ali ta moja pesma
Ne bi bila lepa za čitanje
I neću je napisati.
Dovoljno će biti
Samo je započeti.
Baš onako kako si ti mene započeo
I ostavio nedovršenu.
Нема коментара:
Постави коментар