Dodiruješ mi užarenim jagodicama zasenčenu stranu butine,
Prenosiš toplotu dok te moje oči hlade
Zarobljene reči krive se u uzdahe – besne zatvorenike
urlaju u usnoj duplji, krnje mi zube, traže način da se
oslobode i pobegnu niz moje usne
obrazi se otkrivaju, samokontrola jeca
meko te osećam, ruke su mi stegnute
zenice mi šetaju po tvojim gustim trepavicama – zavesama do
golotinje duše
Gnječiš me kao dečiji prsti plastelin,
smiruješ me govorom, postavljaš eksplozive blizinom
a u našim grudima odavno je ponoć
mesec je osvetlio naše najtamnije šutnje
sve se vidi spuštenim kapcima, jer teže je lakše
šaka stranca ne upozorava kvaku, pod se znoji, para se crveni
otvaramo oči, očekujemo, grcamo jedno pred drugim
razočaranje u grlu i prevaranti smo morphe
glumci u ruci, čekamo novi čin.
Нема коментара:
Постави коментар