Hronike jedne Ivane: Imati tebe uz sebe

Imati tebe
Uz sebe 

Baš je lako:
Pomešaću elemente mašte
Sa malo stvarnosti
Iskriviću percepciju našeg bivstvovanja
Susreta
Gestova
Lahorom dotaknutih nadražaja
Bićemo dvodimenzionalno ispunjeni
Scenski upotpunjeni
Pod pravim uglom osvetljeni
Apstraktno voljeni
Ti kao boja
Ja kao tekstura
Nezamislivi akt stvaranja
Prosipanja
Predavanja
Preplavićemo sve umetnike ovih vremena
Rodićemo se kao ideja
Iznebuha
Kao "aha" momenat
U utrobi simbolizma šaputaćemo gledaocima
Da smo početak sa primesama beskraja
Obljubljeni
Nabubreli
Procureli
Pitki
Slasni
Da se ne menjamo vremenom kao koncept lepote
Da smo uzvičnik, nikad upitnik;
Ljubavlju išarani
Potonućemo u Klimtov eroticizam
Uzdah za uzdahom
Dodir za dodirom
Duša za dušom
Poljupcem ćemo privući;
Bludno ćete gledati,
Svedoci naše posesivnosti
Odbacićete hiperrealizam
Oštrinu
Banalnost
Da biste videli ljubav onakvu kakva jeste -
Jedini
Meki
Sneni
Nedovoljno istraženi
Raj.
Zato
Imati njega
Kraj mene
Baš je lako:
Ja samo stvorim sliku
I u nju nas zatvorim
Da zauvek živimo u pogledima vašim.
Ja vama darujem sliku
Kako bi i vi nekad sa ljubavlju rekli:
Tebe
Kraj mene
Imati je lako
A sada ću ti reći kako.



Нема коментара:

Постави коментар