Gde god
kad god
da odeš
ti ostaješ.
Ti si tu,
ostaješ.
Jer,
slučajno si zaboravio
ili namerno ostavio
parčiće te tvoje staklene duše
na mojim ramenima
dok si
gasio usne
kao poslednje cigarete
i
sasvim slučajno
ili
sasvim namerno
ostavio si ožiljke
koje jedino ja prepoznajem
pod prstima,
i milujem ih
kada mi se miluju
tvoji uzdasi,
i setim se
i u tom sećanju
gotovo da osetim
kako me poljupcima teraš
da prizivam Boga
u kog često ni sama ne verujem.
I eto, tako,
ti si tu
gde god
kad god
da odeš,
ostaješ,
isto kao što
ožiljci mojih usana
putuju
tvojim leđima.
Нема коментара:
Постави коментар