Vodič za putovanja koja insp.irišu: Sarajevo

Neke gradove čine ljudi. Ljudi koji su se tamo rodili, koji su tamo došli, koji su se tamo vratili, koji su se zadržali, koji su se zatekli, koji su ostali. Najrazličitijih vera, shvatanja, stila oblačenja i stila života. I ti ljudi budu i bude ono najlepše u tim gradovima.

Počinjemo da poznajemo gradove po ljudima, a ne ljude po gradovima.

Po onima koji ti se sa lakoćom naslone na ramena, nasmeju kao starom prijatelju, poprave dan, požale se kao bratu i učine da se ni malo ne osećaš kao turista, već kao jedan od njih. Ljudi koji ti pokažu put, ali ne na mapi - povuku te za dlan i pođu sa tobom.

Neke gradove čine ljudi. Ne samo oni koji u njima žive, već i oni sa kojima u te gradove dolazimo, sa kojima po tim gradovima lutamo, dišemo, otkrivamo, slušamo, diskutujemo, rastemo, pronalazimo, smejemo se, šetamo, sa rukom ispod ruke.




Onda gradovi prestaju da predstavljaju samo zbir kulturnih znamenitosti koje treba obići, onda zaboravljamo razlog zašto smo došli, onda izgubimo papir sa ''TO DO'' listom i mapom grada. Onda tu živimo. Onda Sarajevo počinje da asocira na bezbrižna, tiha i svetla buđenja u dvoje, u predivnom Hostelu Franz Ferdinand. Onda Sarajevo počinje da asocira na lelujanje kariranih stolnjaka na Baščaršiji, na vrevu na Ferhadiji, smeh koji odzvanja, na uske uličice u kojima se skrivalo od gužve, na ulične svirače i prodavce, zveckanje džezvi i antikviteta, na marame, svetlucanje bakra, miris orijentalne kulture u vazduhu, sve oblike ćilima i lustera, na klupu uz Miljacku, glavu na nečijem ramenu, na lutanje po mahali i šarenilu ljudskih odraza.



I onda Sarajevo postane svet. Dok u tom istom svetu raspravljaju i paradiraju o miru, ravnopravnosti, diskriminaciji, borbi za ljudska prava - oni kojima je unificiranost i jednoličnost zona komfora, Sarajevom ćute i slobodno šetaju i sa hidžabom i bez hidžaba, sa feredžom i bez feredže, u maramama svih boja, sa raspuštenim kosama svih boja, i u crnom, i u belom, i u narandžastom, i u zlatnom. Jedni pored drugih i rame uz rame. I za tren oka, hteli ne hteli, svi stereotipi, ocene i procene, osude i predrasude stropoštaju se niz padine besmisla. Najpre jer smo u toj višestrukoj klasifikaciji ''različitih'' ljudi, zaboravili da smo svi mi, ipak, samo - ljudi.


Sarajevo nas je dočekalo u sred leta i zavelo nas za tren! Krenite sa nama u obilazak... 



tips&tricks

Ho(s)tel

U samom centru grada, u jednoj od uličica u koju se ulazi sa šetališta Ferhadija, nalazi se mali, ušuškani, minimalistički, moderni Hostel Franz Ferdinand, sa nesvakidašnjom koncepcijom, inspirisanom Prvim svetskim ratom. Ovo je prvi i jedini pravi boutique hostel u Sarajevu.


Svaka negativna konotacija i predrasuda koju sam imala na pomen reči ''hostel'', iščezla je već pri samom dolasku u Franz Ferdinand. Hostel je besprekorno čist, miran i tih. Pored fantastičnog dizajna enterijera i urbane koncepcije, hostel ima posebnu energiju zbog broja mladih koji dolaze iz svih krajeva sveta.

Hostel Franz Ferdinand asocira na intimnost i mir, propraćen tihim glasovima i prigušenom muzikom. Asocira na najnežniju nijansu tišine i samoće koja uživa, nenametnuta, zahvaljujući saznanju da je stvar izbora i da je lako zamenljiva dobrim društvom, uz dobar čaj i još bolju priču, u sobi ili prizemlju hostela.

Visoki plafoni, visoki prozori, fantastične fotografije, zidovi ispisani replikama istorijskih ličnosti, istorija obučena u moderno ruho, svetski putnici, mladi avanturisti i uvek raspoloženo osoblje biće i više nego dovoljni da ovo ne bude hostel ''gde se samo prespava'', bilo da vam je Sarajevo usputna destinacija ili destinacija na kojoj ćete se zadržati.



Svaka soba je autentična i nosi naziv inspirisan Prvim svetskim ratom: Franz&Sophie, Gavrilo Princip Room, Young Bosnia Room, Sophie Chotek Room...


Kuhinja hostela predviđena je za ukusan doručak, ali i za okupljanje i upoznavanje ljudi koji ovde borave, te ste u prilici da steknete nova poznanstva, osetite i čujete najrazličitije priče, iskustva i planove. Osoblje hotela nas je oduševilo ljubaznošću, vedrom energijom i pristupačnošću.  Prvi put sam na putovanju pomislila da ako bih došla u isti grad, ne bih menjala ho(s)tel.


Kafići i restorani

Što se tiče hrane, opšte je poznato da je Baščaršija nezaobilazno mesto u Sarajevu, želeli da pojedete sarajevske ćevape, burek, pite, ili slatke baklave, urmašice... Ne možete da dođete u Sarajevo, a ne probate ćevape kod Želje ili burek u buregdžinici Bosna (poželećete da ne jedete ništa osim toga). Brzu hranu i jela sa roštilja nudi i restoran Mrkva, koji nas je iznenadio modernim dizajnom, nesvojstvenim za Baščaršiju, a pritom tradicionalnom i vrlo ukusnom hranom. 



Nešto duže zadržali smo se u restoranu Bazeni, koji se nalazi odmah na ulazu u Sarajevo. Odabrali smo ga zbog prelepe bašte nad rekom, sa pogledom na Sarajevo, a uživali u ćevapima i slatkim urmašicama, te u prijatnom ambijentu, koji su upotpunili duhoviti i srdačni konobari.


A kada smo se zasitili od slane, brze hrane i poželeli slatki desert, pronašli smo dva neobična mestašca. Nutela bar, mesto sa najboljim palačinkama i milkšejkovima u gradu.

Kao veliki ljubitelj makaronsa, posebno me je obradovalo što se poslastičarnica Mrvica nalazila odmah preko puta našeg hostela. Neodoljiv ambijent i ukus - nadohvat ruke!


Na Baščaršiji postoji nekoliko divnih mesta za ispijanje prave turske kafe, poslužene u tradicionalnim džezvama, sa ratlukom i kockom šećera. Ako želite da istovremeno uživate u dvorištu Gazi Husrev-begovog vakufa, osluškujete istoriju, prisluškujete grad i pijete kafu na miru, udaljeni od gradske vreve, kafe Divan je pravi izbor. 


Dok je veče u Sarajevu za nargilu uz čaj, prirodni sok od zove, ili pivo u Ćulhan baru, na Bašcaršiji, jutro je za ceđeni sok u Evoluciji, novootvorenom juice baru na Ferhadiji (idealna lokacija za uživanje u sarajevskoj vrevi i energiji).

Ne zaobilazite:

Katedrala Srca Isusova - poznata je i kao Sarajevska katedrala, najveća u Bosni i Hercegovini. Nalazi se u samom centru grada, te njena velelepna lepota ne može da se ne primeti. Pored ove katedrale, Sarajevo obiluje crkvama i džamijama: Saborna crkva, Stara pravoslavna crkva, Crkva sv. Ante Padovanskog, Crkva sv. Ćirila i Metodija, Careva džamija, Baščaršijska džamija... a veličanstvena džamija koju ne smete zaobići je Begova džamija, izgrađena 1530. godine, u srcu Starog grada i Baščaršije.


Narodno pozorište Sarajevo - Branislav Nušić je davne 1919. godine svečano otvorio Narodno pozorište u Sarajevu, tada predviđeno kao dramski teatar. Danas, nakon skoro sto godina, ovo pozorište može se pohvaliti ogromnim brojem dramskih, baletskih i operskih predstava.


Akademija likovnih umetnosti - pored Sarajevske vijećnice, Umjetničke galerije Bosne i Hercegovine, zgrade Pravnog fakulteta, ovo je jedna od najlepših građevina u Sarajevu. 


Muzej Sarajevo 1878-1918. - nalazi se u blizini Principovog mosta, na ćošku ulice odakle je pucao Gavrilo Princip i izvršio Sarajevski atentat. Danas ovaj muzej prikazuje Sarajevo za vreme austrougarske vlasti. Muzeji vredni pažnje svakako su i: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Despića kuća, Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti, Muzej ratnog detinjstva, i drugi. 

Vječna vatra - nezaobilazni spomenik posvećen vojnim i civilnim žrtvama Drugog svetskog rata. Nalazi se u centru grada, na ćošku Ferhadije i Maršala Tita.


Vrelo Bosne - na periferiji Sarajeva, pored Ilidže, nalazi se raj u prirodi - izvor reke Bosne. Vrelo je postalo prava turistička atrakcija zahvaljujući prekrasnim drvenim mostovima, zelenilu prirode, reci, potocima, labudovima, fijakerima... Ako putujete u Sarajevo, odvojite jedno podne za izlet i piknik u ovom predivnom parku.


A sve ostale kutke ovog grada - prepuštamo vam da pronađete sami. 




Tara Đukić

insp.

Нема коментара:

Постави коментар