Idilični spisi slobode: Zabraniću ti svitanja bez mene

Zabraniću ti penjanje po krovovima mojih gladnih snova
I skakutanje po zimogrožljivim trepavicama
Zaleđenih od ostatka monsunskih vetrova
Poteklih od indijskog okeana
Sve do tvojih ukrasnih mamurluka
Svađalačkih suza
Životopisnih umiljavanja
Zabraniću ti svitanja bez mene
I sveže ubrane smokve
Sve ću pokušati da ti zabranim što te udaljava od mene
A zabrana se grozim
Podjednako kao i dana bez tebe
I eto, oprosti
Oprosti što se usuđujem da ti bilo šta zabranim
I što u tvom glasu čujem pojanje
I milodušni zavet
Koji mi ne da
Da budem odvojen od tebe
Ne duže od razdaljine
Koje metrima broje
I susrešćemo se u santama leda
Na Antartiku
Na hladnijem polu?
Da dokažemo da tamo ima života u dvoje
Grejaćemo se zagrljajima
I hraniti poljupcima
Svesno rizikujući
Da postanemo večnost
Koju pisci nedosanjaju sami.
Milan Gajić



Нема коментара:

Постави коментар