Sara Knežević: Boli me i leči

Boli me 
i leči 
to što 
preterano mislim
preveliko želim 
predugo patim
saplićem se 
padam
previše puta
ustajem
i podižem glavu
umornu od pogleda
od novog početka
boli me 
i leči 
čitavo telo
od mlakih dodira
teška su mi ramena
od
kratkog zagrljaja
hladnog poljupca
u prolazu
tek tako
pružene ruke
bole me i leče
vetrovite promene
raspoloženja
i rasporeda
košulja
knjiga na policama
stihova u pesmi 
nota
skidanja karmina
i stavljanja
neke lepše boje
sviranja Sonatina
pa zatvaranje klavira
analiziranja 
preispitivanja 
osuđivanja
neprestanog 
nezadovoljstva 
težnje ka boljem
sutra
i danas
gužvanja papira
i okretanja stranice
boli me i leči
svaki korak
ka napretku
putu do fakulteta
korak
do tebe 
o kom sanjam
do grada o kom maštam
šta ako odem 
ako ti dođem
i sruši se 
sve što sam zamislila
i razlije se
sve što sam naslikala
kažeš kako preterujem
kako previše
čitam
preglasno 
pričam
da sam zamrsila
već odvezane konce
kažeš da me znaš
a ne znaš
da ne vidiš
da je sve što sam ikada otpevala
želja
da spoznam
skromnost
jednostavnost
do koje je komplikovan put
i boli me 
učenje
da zagrlim
zavolim
i prihvatim
samu sebe
i leči me strah
od lutanja
boli me traganje
i leči
iz dana u dan
šapuće mi 
"Idi!
Trči! 
Voli!
Padni!
Ustani!
Veruj!
I Tragaj!"

govori mi
"Zar ne vidiš
Da dišeš
I osećaš
Da plačeš
I hodaš
Zar ne vidiš
Da srećan si
Što živ si?"




Нема коментара:

Постави коментар