Uskrati mi sebe da te nikad ne zaboravim
Posipaj me mrvicama s vremena na vrijeme
Da me zarobiš iščekivanjem
Da me prevariš mogućnostima
Da me kidaš između "nikad nas" i "možda jednog dana"
Nauči me da se velike stvari dobijaju u malim količinama
I da voliš iskreno
Onda kad zaboraviš sve što si znao
I griješiš
I padaš
Ali ne prihvataš bilo čiju ruku
Uskrati mi izlaz
Zavaraj ga nadom
I iluzijom o ljepoti
Slijepih ulica
Neuzvraćenih poziva
Dok stiskam snove osjećam da bole
A dok ih držim bojim se da mi se ne sliju niz obraze
Pođi dovoljno daleko
Tako da ti uvijek trčeći polazim u zagrljaj
Ali samo s leđa
Izaberi olako neku meni sličnu
Tek toliko da se preispitam
A dovoljno različitu da joj nikad ne budem blizu
Pa je odgurni
Tako da uvijek imam zid u koji ću udariti.