Da si jednom ostao
Kada sam ti rekla da ne ideš
Onih lenjih subota i nežnih nedelja
Posle vatrometa, čokolade i vina
Kada sam bila željna utešnog dodira tuđe ruke
Kada me je iz čistog mira ispunila praznina
A strah zaključao srce
Da si jednom ostao
Da nisi žurio
Da si umesto utešnog poljupca ostao
Možda bih znala ko sam
Gde sam
Možda ne bih bila odsutna i zbunjena;
Možda bih bila u celosti tvoja.
Da si jednom pisao
Onako kako sam ja tebi pisala
Komično
Strastveno
Ludo
Zaljubljeno
Da me nisi ostavljao za kraj
Za drugi dan
Sat
Posle obaveza
Drugova
Možda bih bila srećnija
Zadovoljnija
Možda bih htela da ti pokažem sve tajne koje skrivam
U glavi
Nedrima
Rukama
Mislima;
Možda bih te upoznala sa sobom
I ni o čemu ne bih ponosno ćutala.
Da si me jednom držao za ruku
Onako kao ja tebe
Čvrsto i pouzdano
Kao da vičem svetu
“Ovaj čovek je moj”
Ne bi bilo praznine između prstiju
Koja se širila do mog srca
Koja nas je udaljavala
Tako da sam počela samo da hodam kraj tebe,
Daleko od tebe
Jer je tako bilo lakše
Jednostavnije;
Možda bi nam i ljubav lepše stajala –
Samo da je nisi tako olako držao.
Da si samo jednom odgovorio
Na moja pitanja
Sumnje
Brige
Da su izleteli samoglasnici i suglasnici
Milovani bojom tvog glasa,
Znao bi da se smejem i kad nisam srećna
Dopuštam da me zagrliš kad sam ljuta
Ali da to nikad nije značilo da zaboravljam,
Plačem iznutra, ali nikad spolja;
Da si samo jednom odgovorio
Da si se samo jednom okrenuo i vratio
Znao bi sve da prepoznaš,
Ali nisi.
Zato,
Da si samo jednom ostao –
Ja nikad ne bih otišla.
Kada sam ti rekla da ne ideš
Onih lenjih subota i nežnih nedelja
Posle vatrometa, čokolade i vina
Kada sam bila željna utešnog dodira tuđe ruke
Kada me je iz čistog mira ispunila praznina
A strah zaključao srce
Da si jednom ostao
Da nisi žurio
Da si umesto utešnog poljupca ostao
Možda bih znala ko sam
Gde sam
Možda ne bih bila odsutna i zbunjena;
Možda bih bila u celosti tvoja.
Da si jednom pisao
Onako kako sam ja tebi pisala
Komično
Strastveno
Ludo
Zaljubljeno
Da me nisi ostavljao za kraj
Za drugi dan
Sat
Posle obaveza
Drugova
Možda bih bila srećnija
Zadovoljnija
Možda bih htela da ti pokažem sve tajne koje skrivam
U glavi
Nedrima
Rukama
Mislima;
Možda bih te upoznala sa sobom
I ni o čemu ne bih ponosno ćutala.
Da si me jednom držao za ruku
Onako kao ja tebe
Čvrsto i pouzdano
Kao da vičem svetu
“Ovaj čovek je moj”
Ne bi bilo praznine između prstiju
Koja se širila do mog srca
Koja nas je udaljavala
Tako da sam počela samo da hodam kraj tebe,
Daleko od tebe
Jer je tako bilo lakše
Jednostavnije;
Možda bi nam i ljubav lepše stajala –
Samo da je nisi tako olako držao.
Da si samo jednom odgovorio
Na moja pitanja
Sumnje
Brige
Da su izleteli samoglasnici i suglasnici
Milovani bojom tvog glasa,
Znao bi da se smejem i kad nisam srećna
Dopuštam da me zagrliš kad sam ljuta
Ali da to nikad nije značilo da zaboravljam,
Plačem iznutra, ali nikad spolja;
Da si samo jednom odgovorio
Da si se samo jednom okrenuo i vratio
Znao bi sve da prepoznaš,
Ali nisi.
Zato,
Da si samo jednom ostao –
Ja nikad ne bih otišla.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар