Znam da ako zastaneš na 01:19
Čućeš nadljudski glas Brusa Dikinsona
U "The Number of the Beast"
Znam da ako pažljivo oslušneš
Videćeš da se to graniči sa visinom mog jauka
Kad god okrzneš
Nagrizeš
Moje misli
Podsetiš da
Iako kilometrima daleko
U sasvim drugoj priči
I dalje predstavljaš crkvu kojoj se molim.
Znam da si najbolje smišljena podvala mog života -
Dok sam gledala mesec iznad nas
Nisam slutila da mi kradeš sunce iz života
Dok sam bila dotaknuta dirljivom
Noćnom tišinom
Nisam znala da mi kradeš jutra i dane
Dok sam pokušavala da shvatim okolnosti
Uzeo si mi slučajnosti
Dok sam prihvatala igru na sigurno
Nisam znala da mi oduzimaš spontanost
Dok sam se uljujkivala u osećaj bezbednosti
Ne,
Ni slutila nisam da mi izmičeš tlo pod nogama.
Znam da znaš da si moj veliki skandal
Incident
Struja koja me nosi nekud daleko
Bujica koja me preplavljuje
Davi
Znam da znaš da si sličan momentu
Kada se zaroni
Zadrži vazduh
Kada se iznenada uplašiš
Kada srce zastane
A onda divlje zagalopira
Kontradiktornosti,
Znam da znaš da predstavljaš
Sve trenutke kojima bi se mogao opisati život.
Znam da ćeš uvek biti moja ekskluzivna vest
Ali si i ratna reportaža
Iz koje jedva sačuvah glavu
Članak o kojoj se već treća strana piše
Izveštaj koji moram podneti i ove večeri
Otvoreno pismo u kome stoji:
Znam da si manipulativni blud
Dok nadvijaš svoje razjapljene čeljusti
Nad mojim belim soknama
Dečijim tregerima
Slatkastim dahom od lizalice ukusa jagoda
Znam da sam ti željeni greh
Koji bi ti katoličanstvo oprostilo
Ali ne i pravoslavlje
Dok ti ogorčeni
Nestrpljivi prsti
Sanjaju o dodiru moje bele puti
Dok se gospodarski oslanjaš na sto iznad mene
Pokazujući sve ono što nisi
Da bih zamrzela sve ono što jesi.
Znam da si,
Excuse-moi,
Primamljivi prostakluk
Vižljasta silueta u mojoj senci
Opora, ogorčena vulgarnost na vrhu jezika
Obmanuta naivnost
Šarmantni nadražaj
Ali
Ponekad mi dođeš sa druge strane sreće
Da izgovorim slogove tvoga imena
Razdragano se zacrvenim
Stavim crvene naočare u obliku srca
Čekam da probušiš balon moje zvakaće gume
I baš tada
Znam da pustim
Brusa Dikinsona
Dozvolim da mi marama sklizne sa glave
I kazem ti da idemo
Nemoralu moga sna
Idemo,
Dođavola.
Čućeš nadljudski glas Brusa Dikinsona
U "The Number of the Beast"
Znam da ako pažljivo oslušneš
Videćeš da se to graniči sa visinom mog jauka
Kad god okrzneš
Nagrizeš
Moje misli
Podsetiš da
Iako kilometrima daleko
U sasvim drugoj priči
I dalje predstavljaš crkvu kojoj se molim.
Znam da si najbolje smišljena podvala mog života -
Dok sam gledala mesec iznad nas
Nisam slutila da mi kradeš sunce iz života
Dok sam bila dotaknuta dirljivom
Noćnom tišinom
Nisam znala da mi kradeš jutra i dane
Dok sam pokušavala da shvatim okolnosti
Uzeo si mi slučajnosti
Dok sam prihvatala igru na sigurno
Nisam znala da mi oduzimaš spontanost
Dok sam se uljujkivala u osećaj bezbednosti
Ne,
Ni slutila nisam da mi izmičeš tlo pod nogama.
Znam da znaš da si moj veliki skandal
Incident
Struja koja me nosi nekud daleko
Bujica koja me preplavljuje
Davi
Znam da znaš da si sličan momentu
Kada se zaroni
Zadrži vazduh
Kada se iznenada uplašiš
Kada srce zastane
A onda divlje zagalopira
Kontradiktornosti,
Znam da znaš da predstavljaš
Sve trenutke kojima bi se mogao opisati život.
Znam da ćeš uvek biti moja ekskluzivna vest
Ali si i ratna reportaža
Iz koje jedva sačuvah glavu
Članak o kojoj se već treća strana piše
Izveštaj koji moram podneti i ove večeri
Otvoreno pismo u kome stoji:
Znam da si manipulativni blud
Dok nadvijaš svoje razjapljene čeljusti
Nad mojim belim soknama
Dečijim tregerima
Slatkastim dahom od lizalice ukusa jagoda
Znam da sam ti željeni greh
Koji bi ti katoličanstvo oprostilo
Ali ne i pravoslavlje
Dok ti ogorčeni
Nestrpljivi prsti
Sanjaju o dodiru moje bele puti
Dok se gospodarski oslanjaš na sto iznad mene
Pokazujući sve ono što nisi
Da bih zamrzela sve ono što jesi.
Znam da si,
Excuse-moi,
Primamljivi prostakluk
Vižljasta silueta u mojoj senci
Opora, ogorčena vulgarnost na vrhu jezika
Obmanuta naivnost
Šarmantni nadražaj
Ali
Ponekad mi dođeš sa druge strane sreće
Da izgovorim slogove tvoga imena
Razdragano se zacrvenim
Stavim crvene naočare u obliku srca
Čekam da probušiš balon moje zvakaće gume
I baš tada
Znam da pustim
Brusa Dikinsona
Dozvolim da mi marama sklizne sa glave
I kazem ti da idemo
Nemoralu moga sna
Idemo,
Dođavola.
Excuse-moi.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар