Ja bih da te razuverim da ljubav ne postoji
I da te ljubim na ušću
Tu, u Beogradu, na raskrsnici svetova
Na raskrsnici dobrih vena zemlje
Reka, koje se ukrštaju da bi stvorile more
A more je neotkriveno i tajanstveno
Kao i čovek
Toliko života i smrti u jednom biću
Sunce koje greje;
a koje prži što mu se bliže približiš
Priđeš li bliže, otkrićeš da si dalje
Dalje od svega što želiš
A i dalje bi da oživljavaš reči
Koje postaju dela.
I da te ljubim na ušću
Tu, u Beogradu, na raskrsnici svetova
Na raskrsnici dobrih vena zemlje
Reka, koje se ukrštaju da bi stvorile more
A more je neotkriveno i tajanstveno
Kao i čovek
Toliko života i smrti u jednom biću
Sunce koje greje;
a koje prži što mu se bliže približiš
Priđeš li bliže, otkrićeš da si dalje
Dalje od svega što želiš
A i dalje bi da oživljavaš reči
Koje postaju dela.
Spajamo se i povinujemo odluci neba
Valjda je to jedini put da se ne bunimo što ne možemo na sve da utičemo
Jedini put kada se, iako ne znamo kraj, radujemo zajedničkom bivstvovanju
Beše veče kad sam se zaljubio
Nije to bilo pored Dunava kao što sam zamišljao
Niti je bio zalazak sunca od koga zastaje dah
Ali je to bilo sve što sam želeo
Sve što me smiruje i raduje.
Valjda je to jedini put da se ne bunimo što ne možemo na sve da utičemo
Jedini put kada se, iako ne znamo kraj, radujemo zajedničkom bivstvovanju
Beše veče kad sam se zaljubio
Nije to bilo pored Dunava kao što sam zamišljao
Niti je bio zalazak sunca od koga zastaje dah
Ali je to bilo sve što sam želeo
Sve što me smiruje i raduje.
Postala je moj Dunav
Moj mir
Pogled sa vidikovca
More
Zalazak
I hladni vetar u sred pustinje
Spas u nevreme
I tihovanje mom nemiru
Zbližen sebi
Nastavljam.
Moj mir
Pogled sa vidikovca
More
Zalazak
I hladni vetar u sred pustinje
Spas u nevreme
I tihovanje mom nemiru
Zbližen sebi
Nastavljam.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар