Iz sna u san
kao u maglovitoj hladnoj luci
tugom prođe ispunjen svaki dan
i kao da sve što je nosilo zadovoljstvo
sada predstavlja tešku
jednom proživljenu prošlost
na jastuku jos mirišem tvoj dah
u utrobi osećam bol
da li od cigara
ili od toga što je sve izgubilo čar
negde duboko u duši
osećam želju
da se sve promeni
a isti da ostanem ja
vidim lica kako se smeju
vidim obrise tvojih usana
paraš tišinu
uvek si je vešto uklanjala
sada kažes da sam taj
koji je izdao nas
a moja dušo
na mene se navukao crni pas
gladan
žedan
svega što je moje
i što po rođenju pripada mi
on me grize, ne pušta
moja krila
omiljena su mu igračka
postao sam za sebe poruga
za okolinu teška robijaška bukagija
čujem u daljini gitaru
tužnu sonatu
molim te dođi
zaceli ovu rascepanu glavu
pokaži mi gde da idem
zauzdaj svu tu blokadu
pokaži se još većom
pokaži se mojim svecem
koji i nevernika nagrađuje
danom.
Нема коментара:
Постави коментар