Maja Bogdanović: Ako tebi nisu drugačije njene ruke

Ako tebi nisu drugačije,
previše različite,
nepoznate,
njene ruke,
kad dodiruju tvoje.
Ako ti ne pada tako teško da se navikneš,
da poveruješ,
u njene lažne suze posle ruske bajke,
emotivne pesme.
Ako ti ne smeta to što ne igra šah,
što ne gleda ljude u oči,
čak ni tebe.
Zašto bih ja morala bilo šta da se pitam?
Da li njene cipele
haljine 
trake za kosu
uvode neku bezvrednu novinu u tvoj život.
Ne treba ja da se pitam,
da li ti ide na živce 
to što ne čita Bukovskog
što ne voli da šeta gradom posle ponoći.
Ne treba o tome da mislim
a ipak
znaš...
Malo mi bude žao tebe
Jer ti mrziš nove rutine
A sad moraš
da prihvatiš nove mirise
Moraš da se nosiš s novim osećajima
Moraju da ti stoje njene reči
kao salivene,
a to je tako teško kada si ti u pitanju.
Treba da ti ne smeta
to što okreće leđa u svađi
što je kukavica
tako prečesto.
Dok je gledaš kako piše
kako peva
Nemoj da pogrešiš
I da zamrzneš moje ime.
Nemoj da grešiš njeno,
dok je grliš
dok je zoveš.
Nemoj nikad 
da se pitaš:
Šta bi bilo kada...
Nemoj da ti ona bude jedan deža vu mene
Ne želim ja nekome postati ni kajanje 
ni uteha.
Zaboravi.
Već si na pola puta.




Нема коментара:

Постави коментар