Sara Knežević: Ne pomišljaj da ćeš me zadržati

1 Comments
Ne pomišljaj 
da ćeš me zadržati
hladnoćom
kratkim odgovorom
da ću ti hraniti ego
kao naivna 
vaditi iz tebe 
teške i velike reči
kroz zube
jedva izgovorene
jer nemaš hrabrosti 
za iskrenost
za osećaj 
za pripadnost
za doživljaj
velikog 
Ne pomišljaj
da ću tebi
preplašenom od kiše
pripadati ovakva ja
olujna
željna širine duše
koju ne umeš
da pokažeš
Ne pomišljaš
da me privlačiš 
povremenim ignorisanjem
drskim rečenicama
praznim pričama 
odbijaš me 
odbijanjem
Ne pomišljaj
da sam tebi slična 
odgovarajuća polovina
tebi koji 
ne znaš 
za ljubav
koji mešaš strast
tamo gde ne treba 
koji ljubav nemaš 
Ne pomišljaj 
da ćeš me zadržati 
slatkorečivošću 
fizičkom privlačnošću 
koja se gubi
upravo onda
kada ispliva
duševna praznina
Ne pomišljaj 
da ću te otkrivati
da ćeš imati prostora
da ćeš me skrivati 
od drugih 
da ću trpeti
tvoj strah 
od očiju sveta
i od brige
šta će reći
ona i on
i svi okolo
Ne pomišljaj 
da si muškarac 
za ovakve kao ja
Ne pomišljaj 
da si mi važan
i da si prvi 
koga sam precenila
za kog sam mislila
da sam ga promenila
i zauvek iscelila
Ne pomišljaj 
da si tako mističan 
da si ti zagonetka
a ja ženica
sto će godine 
provesti u njenom odgonetanju
Pa tebi ni maska 
nema ime
tvoje su reči
prazna ploča
Ne pomišljaj 
da ćeš me zadržati 
toplom
pa onda hladnom
igrom 
Ne pomišljaj
da me poznaješ 
i da si me
ikada poznavao
ne daj 
sebi za pravo
da kažeš
bila je moja
a znaš da je bila tvoja
samo ova koža 
samo ovaj dodir
koji je tražio 
jednostavno
iskreno
i veliko srce
I ne pomišljaj 
da si mi ti to pružio
jer možda neko ceo 
čeka 
da me upozna
jer možda me 
neko ceo
spreman da se preda
čeka 
da mi kaže
da je moj 
od duše do tela
I da mi šapne 
kasno u noć
da sam na sigurnom
jer sam njegova cela
tek tada ćeš saznati
da sam ti se otrgla 
I da sam ti bez reči
bez okreta
bez povreda
sa osmehom
zauvek otišla.

1 коментар: