Intervju: Tara Đukić
Postoje ti neki ljudi čije stvaralaštvo govori o njima više i od njih samih. Umetnici, kojima je sloboda izražavanja neminovnost življenja i opstanka. Umetnici, koji ne prezaju od kritika, interpretacija, spekulacija, polemike i kontroverze. Kada prvi put vidite Tarinu modnu kolekciju, ugledate Taru: buntovnu, ekscentričnu, avangardnu i ekstravagantnu. Tarino ''NEĆU'' nije samo natpis na majici. Ono je otpor sistemu, konvenciji, pravilima, ''već viđenim'' i već utvrđenim, kao i svim očekivanjima ovog sveta koja je ograničavaju i sputavaju da bude ono ko jeste. Nakon završene akademije za modu, diplomske revije u Milanu, kolekcije inspirisane japanskom arhitekturom, te izložbi, revija, modela od telefonskih kablova, Tara je smelo i odvažno iskoračila u svet koji je sve samo ne svakidašnji.
Postoje ti neki ljudi čije stvaralaštvo govori o njima više i od njih samih. Umetnici, kojima je sloboda izražavanja neminovnost življenja i opstanka. Umetnici, koji ne prezaju od kritika, interpretacija, spekulacija, polemike i kontroverze. Kada prvi put vidite Tarinu modnu kolekciju, ugledate Taru: buntovnu, ekscentričnu, avangardnu i ekstravagantnu. Tarino ''NEĆU'' nije samo natpis na majici. Ono je otpor sistemu, konvenciji, pravilima, ''već viđenim'' i već utvrđenim, kao i svim očekivanjima ovog sveta koja je ograničavaju i sputavaju da bude ono ko jeste. Nakon završene akademije za modu, diplomske revije u Milanu, kolekcije inspirisane japanskom arhitekturom, te izložbi, revija, modela od telefonskih kablova, Tara je smelo i odvažno iskoračila u svet koji je sve samo ne svakidašnji.
Gde i u kom trenutku se rađaju nesvakidašnje ideje i
neponovljivi koncepti za jednu modnu kolekciju?
Uvek i svuda. Najviše na putovanjima, druženjima sa meni
zanimljivim ljudima, a nekad je dovoljan pogled na jedan predmet da bi se
inspiracija stvorila.
 |
| Foto: Senja Vild |
Kako autentičnost i jedinstvenost opstaju u današnjem svetu,
u kom se pretenciozno i isforsisano teži posebnosti, a dostiže se samo do puke
komercijalnosti i uniformisanosti?
U Srbiji teško - ne znam da li je to do krize, malog tržišta,
neinformisanosti ili opšteg zatupljivanja naroda. A u svetu mislim da opstaju, ali da nisu presudni za uspeh, nego su prvi korak ka njemu.
Tvoja najnovija kolekcija ''Surreal Spirit'' predstavljena
je na Belgrade Fashion Week-u, dodeljena joj je 2. nagrada Noizz Fashion Award-a,
a osvanula je i na italijanskom magazinu Vogue. Kakav je osećaj kada stvaraš, a kakav
kada neko prepozna tvoje stvaralaštvo?
Proces realizacije, od početne ideje do nečeg što je
opipljivo, sjajan je i neopisiv. Smatram da je svako ko se bavi umetnošću počastvovan - on je u stvari živi. I ne bih mogla da zamislim da živim nekim drugim načinom
života. A kada neko prepozna moje
stvaralaštvo, shvatim da nisam jedina koja se divi mom radu (smeh).
 |
| Foto: Senja Vild |
Beograd, Milano, Tokio – u kom gradu bi stvarala do kraja
života?
Recimo da bi to bio Milano, a u Tokio bih išla s vremena na
vreme po inspiraciju.
Da li smatraš da umetnost treba da ima isključivo estetsku
funkciju ili da, istovremeno, treba da nosi određenu poruku? Koju poruku šalju
tvoje kreacije?
Sigurno da svaka umetnost nosi neku poruku, svesno ili
nesvesno, od strane autora, kasnije i od strane konzumenta. Moje kreacije nose poruku da treba da idemo u korak sa vremenom, tačnije, da nove tehnologije iskoristimo na pravi način. I, svakako, da kažemo ''ne'' dosadi i sivilu.
 |
| Foto: Senja Vild |
Marsel Dišan je 1917. godine u Njujorku izložio keramički
pisoar i nazvao ga ''Fontana'', što je šokiralo javnost, naišlo na osude, a
''Pisoar'' je postao najpoznatiji Dišanov redimejd.
Koliko daleko si spremna da odeš u umetničkom/modnom eksperimentisanju?
Spremna sam da eksperimentišem i uživam u tome. Moj najveći eksperimentalni iskorak do sada bio je model koji sam napravila od belih
telefonskih kablova, gde do kraja nisam bila sigurna kako će izgledati (ali u
tome i jeste štos eksperimentisanja). Smatram da dizajneri, pogotovo domaći, treba
što više da eksperimentišu, ali, naravno, iza svega da stoji adekvatna priča.
 |
| Foto: Senja Vild |
Koje modne, umetničke i životne konvencije (ne) poštuješ?
Ne poštujem one koje ograničavaju moju ličnost. Poštujem
slobodu izražavanja.
Koji umetnici tebe inspirišu?
Trenutno Pikaso, Dali, Iris van Herpen, David Oliveira...
 |
| Foto: Senja Vild |
Dizajniraš majice sa simboličnim natpisima ''NEĆU'' i
''HOĆU''. Da li si ti više ''NEĆU'' ili ''HOĆU'' i zbog čega?
Prva reč u životu mi je bila ''neću''. Značenje mog imena jeste ''ona
koja se uvek buni'' i uvek prvo odgovorim sa ''neću'', pa tek onda razmislim da li
ipak hoću, tako da sam sigurno ''NEĆU'' osoba. A moram i da napomenem da mi se sve više ljudi javlja sa komentarom da je ''NEĆU'' majica odlična ideja, jer bi ljudi trebali da nauče da govore malo
češće to ''neću'' i da ne prihvataju sve što im se servira.
Šta ćeš poželeti sebi u Novoj godini?
#intervju
insp.
Нема коментара:
Постави коментар