I ovog jutra
budim se s
mirisom
divlje nane
u nozdrvama
nosim neku
neprikosnovenu
slobodu u
plućima
lakše dišem
kada ne sanjam
o tebi
kamilica i polja lavande
divlja priroda je samo
lekovita mera
mog zaboravljanja
i ovog jutra se budim
s neodređenom
teskobom u
grudima
Pretpostavljam da
nijedna sloboda
nije bezgranična
i slobodna
do kraja
isceđeni limun
u topao čaj
kisela samoća
u spokojna jutra
Da li sam želela ovo
Ne znam da li je
lakše
biti
sabijen u
mediokritet
tvoje ličnosti
ili rasti
svesna
da ćemo se
retko
dodirivati
možda tek
u prolazu
u besciljnom
traganju
na stranputicama
životarenja
i ovog jutra se
magla probija
kroz zrake Sunca
sasvim mirno
posmatram
kako će dan
započeti
ko će pobediti
i tračak svetlosti
se provlači
malo jače
sa svakim
novim treptajem
kao da me
želi podsetiti
da su svitanja
ostala ista
baš kao i
prozor A4
koji smešten
prekoputa
gleda na moj
sivilo se i dalje
provlači
kroz popločanu ulicu
našeg bloka
nekada davno
ovde je stanovala
kaldrma i žute zgrade
građene s ljubavlju
Da li će danas
padati ptice
umesto kiše
sećam se tvog
toliko puta izrečenog
primera ljudske
sebičnosti
lovaca koji ubijaju
iz strastvenog hobija
pa ubistvo
nevinih bića
slomljenih krila
tek raširenih
u letu
ka nekom južnijem i
manje tužnom kraju
sutrašnjice
nazivaju ljubavlju
Kako se svesno ubistvo
može nazvati
ljubavlju?
Konstatovao si
iznova i iznova
da ja nisam za
ovu planetu
moj vidik doseže
do prozora A4
ali putanju
našeg maglovitog naselja
pretvaram
u beli list papira
obasipan Suncem
i na njemu skiciram
maštu
govorio si da moji
vidici iako uskogrudi
ponekad
nose sa sobom crne
bisere
izronjene iz najdubljih
okeana
Govorio si da
nekada moram
raspoznati
suštinu
naučiti šta su
prioriteti
odrediti smisao
besmislenom društvu
Mislio si da se i
sivilo može voleti
ako prvo
zavolim sebe
u njemu.
Нема коментара:
Постави коментар