Kad bih nekako mogla da
izdvojim svoj život od sebe
bar na tren,
da ga vidim onakvog kakav zaista jeste
da ga čujem,
osjetim
onako kako stvarnost zaista i diše,
nezavisno od svih mojih gluposti,
strahova,
nervoza.
izdvojim svoj život od sebe
bar na tren,
da ga vidim onakvog kakav zaista jeste
da ga čujem,
osjetim
onako kako stvarnost zaista i diše,
nezavisno od svih mojih gluposti,
strahova,
nervoza.
Kad bih mogla da ga zapišem u dva stiha,
naslikam
ili fotografišem
pa se udaljim korak, dva
i odmorim svaku prethodnu godinu
koju nisam dovoljno govorila, ćutala, sanjala
premorena upornim pokušajima
da iskomplikujem,
otežam,
ne dam.
naslikam
ili fotografišem
pa se udaljim korak, dva
i odmorim svaku prethodnu godinu
koju nisam dovoljno govorila, ćutala, sanjala
premorena upornim pokušajima
da iskomplikujem,
otežam,
ne dam.
Kad bih mogla da vratim bar jedan dan djetinjstva
i učinim ga stalnim, neprekidnim,
da zaustavim ovu bujicu ničega,
ovu paniku od svega što tamo negdje nisam.
i učinim ga stalnim, neprekidnim,
da zaustavim ovu bujicu ničega,
ovu paniku od svega što tamo negdje nisam.
Kad bih samo mogla da izađem iz svog tijela
bar na sekundu
i pokažem sebi koliko bezbrižna sam,
koliko ništa nije bitno
naspram
svemira,
koliko sitna sam
za sve što stari me,
koliko beznačajna sam
u svakoj maloj bitnoj stvari,
bar na sekundu
i pokažem sebi koliko bezbrižna sam,
koliko ništa nije bitno
naspram
svemira,
koliko sitna sam
za sve što stari me,
koliko beznačajna sam
u svakoj maloj bitnoj stvari,
koliko sve liči
na jedan davni san
odsanjan u nekoj drugoj glavi,
na jedan davni mir
ukorijenjen u besmrtnosti.
na jedan davni san
odsanjan u nekoj drugoj glavi,
na jedan davni mir
ukorijenjen u besmrtnosti.
Kad bih samo smjela.
Нема коментара:
Постави коментар