Kažu da ponekad sve mora da se raspadne da bi stvari krenule na bolje. Lično nikad nisam bio pobornik definisanja. Kao neko ko ne veruje u okvire, ne mogu verovati ni u to da bilo koji događaj može biti do kraja opisan. Toliko detaljno opisan da ne ostavi prostor ni za jednu rečenicu koja bi ga makar malo izmenila. Ne postoji konačnost ako mene pitate. Iza svega što je završilo dolazi novi početak ili nastavak ili bilo šta, kraj je samo privremen. 

"Početak – eto šta je na kraju!" Tako je govorio veliki Duško Radović.

U svakoj novoj kutiji je ponovo kutija i tome nema kraja. Uvek će iza tačke biti nova rečenica, iza svake kiše će ponovo doći duga, iza svake jeseni doći će nova zima. A tamo daleko ispred, tamo gde naš pogled još uvek ne može dosegnuti, tamo su oni heroji koji su nam dali razloge za život. Ovakve priče uvek zvuče patetično, pomalo izmaštane i lažne, ali su slatke i stvaraju zavisnost, kao šećer. I ja sam se navukao na ovu drogu. Živ sam, dakle, još uvek verujem. Dok god mogu da stvaram i sanjam, ne trebaju mi definicije, ne trebaju mi tuđi opisi, jer ja vidim boje koje ne možeš ni da zamisliš. Moj spektar je mnogo širi, a moja staza mnogo duža i milion puta ću doći na cilj, prekinuti pobedničku traku, ali neću stati. Jer su izazovi nepresušni, a inspiracija nesaglediva. 

Beograd je metropola, grad prepun mogućnosti i avantura, a ja sam dečak sa sela, željan doživljaja i uspeha. Počeo sam mnogo puta i svaki put je bilo drugačije - menjao sam mišljenja, odluke, navike. Gubio sam prijatelje, sticao znanje i veštine. I što sam dalje stizao, bio sam sve više sam. Ipak tu gde sam stigao našao sam savršen mir, savršen krug ispunjen najodanijim i najprobranijim sa ove životne plantaže.

Započeo sam i završio mnogo toga u životu, neke stvari nikad nisu dovršene, ostale su nedorečene priče, nerazjašnjeni odnosi, ostala su mnoga otvorena pitanja. Neki bi rekli da je možda tako trebalo, a možda i ne, možda bi rekli da sam trebao drugačije. Bilo kako bilo, tu sam, u svojoj koži, sa nešto više godina i nešto malo znanja i sve što se desilo deo je mog karaktera, a ne sudbine. Ne postoje konačnosti, to ste valjda zapamtili, jer da postoje sve bi nekad moralo da se završi, ali:

"Sa mnom je čudno čak i umreti...
jer ja se ne završavam."

Vidimo se na početku.

Vojislav Stojsavljević