Sviđajući se sebi samom
šapućeš šta bi mi radio,
sebično želeći
me samo za sebe.
Ali želiš i nju
jer eto tako
može ti se.
Ljubiš mi ruke
da ti se ne omakne izgovor njenog imena,
kao da ne čujem kako vrišti iz tvojih rebara,
kako puca po ivicama tvojih usana,
kako se rađa u tvojim odlutalim mislima,
i ne umire čak i kad si na mojim grudima.
Meni šapućeš bezobrazluke,
za nju čuvaš mekane riječi.
Mene imaš,
za njom vapiš.
Mene gledaš,
nju vidiš.
Sa mnom spavaš,
sa njom se budiš.
Mene ljubiš
nju zamišljaš.
Kao penzioneri ukrštenice u dokolici
popunjavam ti vrijeme
u pauzi na poslu,
zatrpavam praznine do sljedećeg termina,
tu sam tek dok ne dođe ona - nedostižna, nema i daleka,
a uvijek tu
tik pored uveta,
bliža nego što sam ja
ikada bila
bliža nego što ću ja
ikada biti
iako si
sa mnom
i u meni
toliko često
toliko duboko
da dišemo istim dahom,
da osjećam tvoje strahove
meni možeš
da budeš uplašen
jer njoj si potreban hrabar,
preda me možeš da prospeš slabosti
jer njoj si potreban jak.
Meni možeš
raditi sve što mi šapućeš,
sa mnom možeš
od neuglednog kvarta do ivice svemira,
od spokoja do nemira.
Sa mnom i meni
možeš... sve,
osim da me zavoliš.
A ja ne mogu
kao ti,
kao Istanbul
ležati u dvjema posteljama,
jedva da nađem i jednu,
pa vidiš,
ni ona nije moja
i ona me žulja,
i ona je hladna,
jer ja sam druga,
da,
samo
jebena druga.
šapućeš šta bi mi radio,
sebično želeći
me samo za sebe.
Ali želiš i nju
jer eto tako
može ti se.
Ljubiš mi ruke
da ti se ne omakne izgovor njenog imena,
kao da ne čujem kako vrišti iz tvojih rebara,
kako puca po ivicama tvojih usana,
kako se rađa u tvojim odlutalim mislima,
i ne umire čak i kad si na mojim grudima.
Meni šapućeš bezobrazluke,
za nju čuvaš mekane riječi.
Mene imaš,
za njom vapiš.
Mene gledaš,
nju vidiš.
Sa mnom spavaš,
sa njom se budiš.
Mene ljubiš
nju zamišljaš.
Kao penzioneri ukrštenice u dokolici
popunjavam ti vrijeme
u pauzi na poslu,
zatrpavam praznine do sljedećeg termina,
tu sam tek dok ne dođe ona - nedostižna, nema i daleka,
a uvijek tu
tik pored uveta,
bliža nego što sam ja
ikada bila
bliža nego što ću ja
ikada biti
iako si
sa mnom
i u meni
toliko često
toliko duboko
da dišemo istim dahom,
da osjećam tvoje strahove
meni možeš
da budeš uplašen
jer njoj si potreban hrabar,
preda me možeš da prospeš slabosti
jer njoj si potreban jak.
Meni možeš
raditi sve što mi šapućeš,
sa mnom možeš
od neuglednog kvarta do ivice svemira,
od spokoja do nemira.
Sa mnom i meni
možeš... sve,
osim da me zavoliš.
A ja ne mogu
kao ti,
kao Istanbul
ležati u dvjema posteljama,
jedva da nađem i jednu,
pa vidiš,
ni ona nije moja
i ona me žulja,
i ona je hladna,
jer ja sam druga,
da,
samo
jebena druga.
Нема коментара:
Постави коментар