Maja Bogdanović: Nemoj da dođeš opet

Nemoj da dođeš opet meni
kada progledaš,
kada odrasteš preko noći,
kada ti sve lađe potonu,
kad ti se snovi sruše.
Nemoj da dođeš meni s osmehom na usnama i beznađem u očima
Ja sam zaboravila jezik kojim govoriš.
Nemoj da dođeš da mi ponudiš još malo pogleda
obećanja
nade.
Nemoj da mi se pojavljuješ
Bunovan
Razočaran
Nervozan
Da tražiš iskupljenje
opraštaj za neznane grehe.
Ne želim više da ti glumim ispovedaonicu
prijateljicu,
dok me uvlačiš još jednom u tvoje laži.
Nemoj da tražiš više mene
kada su ti potrebne pesme
razgovor
i inspiracija
Kada ti je potreban neko da te uveri da tvoje mane nisu zapravo mane
Kada ti je potreban neko da pred njim izmeriš
razmisliš
odlučiš
koliko ti je ljubavi potrebno.
Da li bi više želeo voleti ili biti voljen.
Neću da u mojim očima tražiš utehu
i opravdanja
To izbegavam.
To, da me “čašćavaš” svojim prisustvom
da se osetim posebnom samo zato što si mi poklonio zrno pažnje.
Nemoj da se čudiš
Ako nisam tu
kada pokucaš
kada pozoveš
kada ostavljaš poruke
kada pitaš za mene

Jer je došao trenutak kada,

Koliko god me snažno želeo,
Nećeš me naći.




Нема коментара:

Постави коментар