Gordan Savić: Moj život

Razmišljam o okeanu razmišljam o plovidbi katkad razmišljam o ljubavi često razmišljam o jedrima razmišljam o stranama svijeta razmišljam o cvijeću razmišljam o terasi i ukrasnim korpama razmišljam o širokim zagrljajima često se probudim u mašti hvatam svice u čarobnoj noći u molitvi tiho izgovaram želje okrećem svijet naopačke gledam ga čudno vrtim atlas pred očima pucketam prstima često mislim o poeziji o prvom prolećnom uzdahu mislim i o jutrima koja u zorama bude osmijeh mislim o onima kojih više nema na način velikih slikara tu su uvek ispred mojih očiju često kradem noć od dana da pišem svoje pesme i prozu često se igram u potpalublju tvog broda često te vajam od glinenih pločica često te krišom mirišem ispod trešanja često lutam nehotimice ponekad se sanjivo poklonim uličnim stubovima kulture gledam ih opijeno i tako sve radim u svojim igrama gladi plešem valcer sviram saksofon puštam zmajeve nedostaje mi svet drugačijih pogleda nedostaju mi ljudi lepših nota u duši. I često ih sanjam da su tu...


Нема коментара:

Постави коментар