Kristina Kljajić: Nisam ja preživela

0 Comments
Nisam ja preživela da bih svodila račune nepotrebnima brojala sekunde dosadnog minuta neke sive nedelje da tračarim osuđujem i budem zatrpana hrpom papira teškim rečima upućenim sitnim dušama Nisam ja preživela sav ovaj haos nije mi trčala smrt za petama da bih se davila u komformizmu mrtve ribe u vodi da bih objašnjavala svoj obojeni nemir daltonistima Nisam preživela ni da bih mrzela one kojima sam dala svu ljubav srce prožeto cvećem na dlanu a čiji je uzdah olakšanja bio toliko veliki dok su me gledali kako padam kako se davim i kako tonem jer očigledno moja je odanost bila okean hrabra plava i užasno velika ja nikada ne odustajem od nekoga koga volim moja je greška jer zaboravljam da na ovom svetu ima tako malo okeana i tako mnogo bara Nisam preživela ovaj pakao da bih se ponovo pravdala nekome ko nije Bog hvala što ste se trudili da me sačuvate od drugih a zaboravili na sebe potpuno Nisam ja preživela da bih imala nešto što samo liči na prolećni vertigo niti da bih večno patila za njim bezobraznim kvazi umetnikom koji miriše na cigarete privlačnost i patetične izjave ljubavi u pola noći Možda je on ipak samo loša verzija čoveka mog života Nisam ja preživela da ne izgovorim ni jednu psovku onima koji ne znaju šta znači grimizno crvena skerletno rubin i koralna u nijansama mog karaktera a ipak su se kleli da me poznaju dobro a nisu znali da zamalo nisam preživela začarana kao Trnova Ružica prokleta kao Ofelija neshvatljiva kao Lolita sama svoja sopstvena muza spremna da vodim ljubav sa rečima i obojim svet paletom svoje sopstvene ličnosti.



Нема коментара:

Постави коментар