Maja Babović: Šta smo sada?

Šta smo sada Kada smo birali Da su nam noći hladne Baš kao i slova na usnama? Šta smo? Reći ću ti. Mi smo pokidani kišobrani. Rđavi ljudi. Mi kisnemo. Mi trunemo. Oličenje prosječnih luzera. To smo. Kopamo jame. Kopamo sopstvene grobove Težeći da živimo. A ne, ne živimo. To nam je posljednja opcija, Baš kao i zajedništvo. Šta smo? Dva nikad druga. Dva nikad ljubavnika. Dva nikad čovjeka. Ljudi su hrabri. Ljudi smiju i mogu. Mi se mrzimo I preziremo. Nemoćni jedno pred drugim. Ratujemo. Strijeljamo se Direktno u srca. I boli oboje. Šta smo sada? Ponosni na leševe ljubavi? Radosni u smrti duša? Šta smo? Ništa. Jedina istina. Ti i ja smo ništa. I još malo preko toga. Ono neuhvatljivo. Ono svakakvo I nikakvo. Ono što nas tjera Da volimo i mrzimo Da želimo i preziremo. Da živimo A umiremo...


Нема коментара:

Постави коментар