Pitaš me zašto zatvaram oči na lepotu
zašto se sklanjam od ljubavi
zašto nosim samoću kao krst
da me štiti od đavola
od greha
od strasti
A ne znaš da je mene koštalo
godina i živaca
što sam samo jednom spustila gard
pustila nekog u ovu tvrđavu
iza ovih zidina od ponosa i ega
od strahova i loših iskustava
Koštalo me je
i skupo sam
i dugo sam
i krvavo sam plaćala taj ceh
pa sada dvaput merim
pre nego napravim novi dug
A ti me pitaš šta mi je
zašto sam ti nekad daleka kao mesec
mutna kao Dunav
teška kao crna zemlja
A ne znaš da je sa mnom lako
ako znaš kako
Lako je dok ne probudiš ego
dok mi ne daš razlog da se branim
da te guram od sebe
da puštam svoja koplja
A kada moji oružanici ustanu
za njih nema komande "voljno"
ne povlače se, ne spavaju
Na straži su danju i noću
A naročito noću
jer jednom su samo na tren sklopili oči
tamo oko 2 iza ponoći
a ja sam sklopila ruke
ne želeći da napadam
niti da se branim
Sklopila sam ruke
i pala u nečiji zagrljaj
i koštalo me je
Koštalo me je toliko da sam pustila trnje
i počela da ubadam sve koji mi se dive
koji žele da me uberu
A ti ne razumeš
da ni ne treba da me ubereš
već da me zalivaš
da me čuvaš
da mi pevaš
da uz tebe rastem
da cvetam
da postanem lepša
raskošnija
snažnija
A ne da pokušaš da me slomiš
da mi počupaš korenje
da me menjaš iz korena
da bih ti bila trofej
da bih ti krasila rever
da ti drugi pozavide
Jer kada prođe vreme i kada uvenem
shvatio bi da ti se ne sviđa
šta sam postala
i želeo bi da me se rešiš
a ja bih pustila novo trnje
koje bi ubadalo nekog novog
Zato te molim
budi muškarac
Ako želis ružu,
pusti me da budem ruža
Ako želis neki nežniji cvet,
ne prilazi mi
Zar te nisu naučili
da se ne igraš ružama
ako ne možeš da podneseš trn?
Нема коментара:
Постави коментар