Intervju: Tara Đukić
Iza etikete inženjer dizajna tekstila i odeće krije se jedinstvena, neobična i autentična Dunja Mihalački, čiji se brend DUM, u ovom jednoličnom svetu, izdvaja svojim prepoznatljivim, atipičnim i nekonvencionalnim umetničkim konceptom i stilom. Dunjine tašne su ljubav na prvi pogled, a Dunja je jedna od onih žena koje i te kako imaju šta da pokažu i kažu, i koje nas svakog dana insp.irišu, kako u modnom, umetničkom, tako i u životnom pogledu.
Iza etikete inženjer dizajna tekstila i odeće krije se jedinstvena, neobična i autentična Dunja Mihalački, čiji se brend DUM, u ovom jednoličnom svetu, izdvaja svojim prepoznatljivim, atipičnim i nekonvencionalnim umetničkim konceptom i stilom. Dunjine tašne su ljubav na prvi pogled, a Dunja je jedna od onih žena koje i te kako imaju šta da pokažu i kažu, i koje nas svakog dana insp.irišu, kako u modnom, umetničkom, tako i u životnom pogledu.
Čime je inspirisan tvoj urbani, minimalistički i
prepoznatljivi stil u dizajniranju?
Moja poslednja kolekcija je inspirisana likovnom umetnošću.
Igram se sa bojom, formom, oblicima i to je moja trenutna preokupacija. U ovom
momentu, cilj mi je da upotrebni predmet, torba, ima neku dodatnu vrednost.
U kreativnom procesu, sve sa čim dolazimo u kontakt, može
poslužiti kao inspiracija. Samo treba imati “oko” i taj neki stvaralački
senzibilitet. I bandera, ispucali trotoar, mogu biti polazna tačka za nastanak
nekog malog ili velikog dela.
Foto: Nataša Bižić |
DUM torbe se prvo oslikavaju, a onda dizajniraju, zbog čega
predstavljaju pravu umetnost. Koji deo izrade ti je najzanimljiviji?
Naravno - kreativni, i to onaj deo koji se odnosi na stvaranje
novog komada. Volim tu igru, taj proces, probe, greške, izmene, dorade, i na
kraju taj veličanstveni momenat spoznaje da je baš sve kako treba.
Novi Sad, Amsterdam, Njujork – čiji senzibilitet
najviše odgovara Dunjinom temperamentu i zašto?
Nemam dilemu, to je Novi Sad. Volim da putujem, otkrivam
nova mesta, nove ljude, ali za život biram Novi Sad. I Njujork i Amsterdam me
oduševljavaju i sigurno ću im se vraćati, ali mom senzibilitetu ipak više godi
“istok”, a ne “zapad”.
Foto: Nataša Bižić |
Učestvovala si na dobrotvornoj izložbi Quadrille Ball u
Njujorku, a sada se pripremaš za grupnu izložbu u Cirihu. Koliko ovakve
manifestacije utiču na tvoj lični i profesionalni razvoj?
Utiču u velikoj meri. Gde god da odemo i pokupimo neku novu
energiju, to se posle umnogome odražava, kako na naš rad, tako i na naš lični razvoj. Lepo je osetiti i to da ono što radimo ima svoju publiku i van
naših granica. To baš ume da motiviše.
’’U stvaralaštvu je važno biti iskren, ogoliti se’’. Koji
deo Dunje je ogoljen na DUM tašnama, a koji deo je sakriven?
Nastojim da budem autentična i smatram da to i jeste neki
krajnji cilj bavljenja stvaralaštvom u bilo kojoj sferi. Naravno, to dolazi
upravo kroz rad, te mislim da sam sve bliža tome. I za mene su o meni samoj mnoge stvari još uvek skrivene i van mog domašaja.
Foto: Nataša Bižić |
Kada bi tvoj rad bio društveno angažovan, koju važnu poruku
bi nosio?
Bogatite se kroz nova iskustva, a ne kroz nove stvari.
Kada je reč o modi, a naročito torbama, koga citiraš?
Ovih dana mi se puno vrzma po glavi citat Nik Kejva: “Your
limitations make you the wonderful disaster you most probably are.”
Pored dizajniranja i mode, šta se još nalazi na tvojoj
životnoj ’’TO DO’’ listi?
Putovanja, putovanja, putovanja...
Foto: Nataša Bižić |
Zašto je Dunja uspela, a drugi nisu?
Uh, trebalo bi definisati pojam uspeha. Uspešan je svako ko
je u istoj ravni sa onim što misli, radi i oseća.
insp.
Нема коментара:
Постави коментар