Pustila sam te da odeš
Zapravo
Nisam te pustila
Oterala sam te
Jer si prišao preblizu
A ja ne podnosim blizine
U mom imenu su daljine
Kilometri vrlina i mana
Koje niko nije umeo da voli
Još jedna laž
Voleli su
Ali ne onako kako sam ja želela
Ne oni koje sam ja želela
I tu smo gde smo
U začaranom krugu
Nevoljenih
Neželjenih
Neshvaćenih
U začaranom krugu
Iz kog niko ne izlazi čitav
I evo me, stojim pred tobom
Emotivni hendikep
I teram te da odeš
Jer se bojim
Da bi možda želeo da ostaneš
Da bi možda želeo da znaš
Kakvu kafu pijem
Na kom boku spavam
Kakva sam kad se budim
Bojim se da bi možda želeo da čuješ
Sve o mojim umrlim pesnicima
O mestima koja želim da posetim
I o mojoj zaljubljenosti
U horizonte
Bojim se da bi možda želeo da me vidiš
Celu
Ogoljenu
Psihički
Bez barijera
Bez bedema
Bez maski
I bojim se da ti se neće svideti
Ono što vidiš
Pobeći ćeš glavom bez obzira
Kada upoznaš moj inat
Kada osetiš težinu mog ega
Kada te probode oštrica mojih reči
Bojim se da nećeš umeti da voliš
Moje crne rolke
Moje crne ruže
Moje crne haljine
Bojim se
Poželećeš neku šareniju
Neku bezbrižniju
Zaneseniju
Neku koja život vidi ružičasto
Kojoj je glava u oblacima
Koju su voleli
Onako kako je želela
Bojim se
Kada priđeš previše
Poželećeš da mi nikada
Nisi prišao
Zapravo
Sve ovo je laž
Oterala sam te
Jer sam se bojala
Da ako ostaneš
Neću biti sama
Kada onaj koga čekam
I koji se ne vraća
Poželi da se vrati
Ušao si u začarani krug
Iz kog nećeš izaći čitav
To je kletva čovečanstva
Prenosi se sa kolena na koleno
Niko joj dosad nije pobegao
I žao mi je što sam je prenela na tebe
Ali ne budi zlopamtilo
Nasmej se
Jer prišao si mi bliže
Nego što je iko bio
I kao što to niko nije umeo
Voleo moje daljine.
Zapravo
Nisam te pustila
Oterala sam te
Jer si prišao preblizu
A ja ne podnosim blizine
U mom imenu su daljine
Kilometri vrlina i mana
Koje niko nije umeo da voli
Još jedna laž
Voleli su
Ali ne onako kako sam ja želela
Ne oni koje sam ja želela
I tu smo gde smo
U začaranom krugu
Nevoljenih
Neželjenih
Neshvaćenih
U začaranom krugu
Iz kog niko ne izlazi čitav
I evo me, stojim pred tobom
Emotivni hendikep
I teram te da odeš
Jer se bojim
Da bi možda želeo da ostaneš
Da bi možda želeo da znaš
Kakvu kafu pijem
Na kom boku spavam
Kakva sam kad se budim
Bojim se da bi možda želeo da čuješ
Sve o mojim umrlim pesnicima
O mestima koja želim da posetim
I o mojoj zaljubljenosti
U horizonte
Bojim se da bi možda želeo da me vidiš
Celu
Ogoljenu
Psihički
Bez barijera
Bez bedema
Bez maski
I bojim se da ti se neće svideti
Ono što vidiš
Pobeći ćeš glavom bez obzira
Kada upoznaš moj inat
Kada osetiš težinu mog ega
Kada te probode oštrica mojih reči
Bojim se da nećeš umeti da voliš
Moje crne rolke
Moje crne ruže
Moje crne haljine
Bojim se
Poželećeš neku šareniju
Neku bezbrižniju
Zaneseniju
Neku koja život vidi ružičasto
Kojoj je glava u oblacima
Koju su voleli
Onako kako je želela
Bojim se
Kada priđeš previše
Poželećeš da mi nikada
Nisi prišao
Zapravo
Sve ovo je laž
Oterala sam te
Jer sam se bojala
Da ako ostaneš
Neću biti sama
Kada onaj koga čekam
I koji se ne vraća
Poželi da se vrati
Ušao si u začarani krug
Iz kog nećeš izaći čitav
To je kletva čovečanstva
Prenosi se sa kolena na koleno
Niko joj dosad nije pobegao
I žao mi je što sam je prenela na tebe
Ali ne budi zlopamtilo
Nasmej se
Jer prišao si mi bliže
Nego što je iko bio
I kao što to niko nije umeo
Voleo moje daljine.
Нема коментара:
Постави коментар