Poznat mi je taj pogled.
I taj osmeh...
Čini ti se
Da niko ne primećuje
Kako nisi više ista,
A onda iznenada
Neko to primeti.
Sasvim slučajno.
U prolazu...
I desi se
Ono nešto
Između dva stranca
Koji nikada pre
Nisu ni prošli istom ulicom.
A vreme ne može da ispravi
Ono što se dogodilo.
One tuđe ruke
Na tvojoj koži.
One tuđe usne
Na tvojim usnama.
Onu strast koja je nekom drugom
Bila namenjena...
I tek tako,
Dva stranca
Kraj oronulog zida,
Opijena nekim teškim
Mirisom u vazduhu...
Dve ruke koje te čvrsto drže
Pribijenu uz jednu misao
Koju si prvi put
Okusila...
Jedan čudni prolećni vetar
Umrsio ti je kosu i snove
I dopustio da budeš
Neka druga
I da on bude neko drugi.
Da,
Poznat mi je taj pogled
I taj osmeh...
I taj osmeh...
Čini ti se
Da niko ne primećuje
Kako nisi više ista,
A onda iznenada
Neko to primeti.
Sasvim slučajno.
U prolazu...
I desi se
Ono nešto
Između dva stranca
Koji nikada pre
Nisu ni prošli istom ulicom.
A vreme ne može da ispravi
Ono što se dogodilo.
One tuđe ruke
Na tvojoj koži.
One tuđe usne
Na tvojim usnama.
Onu strast koja je nekom drugom
Bila namenjena...
I tek tako,
Dva stranca
Kraj oronulog zida,
Opijena nekim teškim
Mirisom u vazduhu...
Dve ruke koje te čvrsto drže
Pribijenu uz jednu misao
Koju si prvi put
Okusila...
Jedan čudni prolećni vetar
Umrsio ti je kosu i snove
I dopustio da budeš
Neka druga
I da on bude neko drugi.
Da,
Poznat mi je taj pogled
I taj osmeh...
Нема коментара:
Постави коментар