Mom telu ne pristaju
okovi društvenih normi.
Ja se ne uvijam pod
naletima pravila
koja žare i pale život.
Mrzim etikete i oznake.
Ta njihova lepljivost
mi se gadi,
pljujem na nju,
emocijom starog kockara,
čija poslednja karta gubi.
Ne želim tuđe, prljave prste
po svojim željama, a
svako bi ipak da čeprka.
Ne želim isprazne reči
koje smisao ne pronalaze
ni u šupljim umovima
onih koji ih izgovaraju.
Ne želim arogantne ponose
sa kojih joč uvek curi
blato i mulj.
Ne želim da tuđe naočare
oblikuju koren mog nosa.
Ne želim da dosada tuđeg dana
uglancava moj um.
Ne želim da vam se izvinim
za britak jezik i reči
oštre kao polomljeno staklo.
Puštam vas da kotrljate
to što životom zovete.
Puštam vas da lajete
na nečiji izbor jer je
vaš token za isti,
glupavo potrošen.
Puštam vas da bacate kamenje
osude, što snažnije i ubeđenije,
nije da smisao sa kojim živite
ume da vas uputi na šta drugo.
Puštam vas da se gnušate
onoga što želite,
jer vam do toga
fali bar pedalj,
čovečnosti.
Ja se ne uvijam pod
naletima pravila
koja žare i pale život.
Mrzim etikete i oznake.
Ta njihova lepljivost
mi se gadi,
pljujem na nju,
emocijom starog kockara,
čija poslednja karta gubi.
Ne želim tuđe, prljave prste
po svojim željama, a
svako bi ipak da čeprka.
Ne želim isprazne reči
koje smisao ne pronalaze
ni u šupljim umovima
onih koji ih izgovaraju.
Ne želim arogantne ponose
sa kojih joč uvek curi
blato i mulj.
Ne želim da tuđe naočare
oblikuju koren mog nosa.
Ne želim da dosada tuđeg dana
uglancava moj um.
Ne želim da vam se izvinim
za britak jezik i reči
oštre kao polomljeno staklo.
Puštam vas da kotrljate
to što životom zovete.
Puštam vas da lajete
na nečiji izbor jer je
vaš token za isti,
glupavo potrošen.
Puštam vas da bacate kamenje
osude, što snažnije i ubeđenije,
nije da smisao sa kojim živite
ume da vas uputi na šta drugo.
Puštam vas da se gnušate
onoga što želite,
jer vam do toga
fali bar pedalj,
čovečnosti.
Нема коментара:
Постави коментар