Stefan Stanojević: Ubistvo čoveka

Noćas na stepeništu ispred zgrade dok je pušio svoju cigaru konačno sam ubio najboljeg čoveka u gradu. Danima ga davio noćas konačno zadavio. Ni krik nije pustio nije se opirao kao da je potpuno očekivao da je bio spreman. I ne samo davio već sam mu u toku davljenja govorio: nisi sposoban ništa ne možeš da uradiš među njima ti si kukavica bedna ne umeš da živiš da se ponašaš. Nikada nećeš naučiti. Ti prokleti stvore najveći si neprijatelj sebi. Nezainteresovan za društvene pokretače nezainteresovan za rutinu kalupe, mere, pravilnike, ekonomiju, norme administraciju, brojke koje označavaju apstraktno koje su čoveka dovele na apstrakciju napravile od njega predmet, sistem zadale funkciju oduzele život dale mu vrednost etiketu cenu. Ne. Za takve stvari za takvo društvo bio je nezainteresovani pojedinac. Bio je najbolji čovek u gradu Sa svim tipovima ljudskih karaktera jednostavno je bio fleksibilan. Sve njih je nekada sreo, upoznao komunicirao s njima. Nisu mu se sviđali svi oni jednostavno je bio fleksibilan. Učtiv koliko su mu dozvolili neprijatan koliko su zaslužili. Pomogao bi ukoliko je u njegovoj moći ukoliko postoji mogućnost i ne bi očekivao ništa zauzvrat. Bio je glup čovek, ustvari. Bio je najbolji čovek u gradu sposoban da razmazi nečiju ćerku i sestru ponekad i devojku. Uvek je verovao da svim kamenim ljudima fali one ljubavi kao na početku života kao u ranim godinama. Pažljive, iskreno nežne i tople dečačke. Zaboravljao je da nisu svi nastali iz ljubavi da nisu svi hranjeni ljubavlju od kad su bili novorođenčad. Podsećao sam ga da je većina hranjena majčinim mlekom proteinskom hranom, plodovima ostalim životinjama. Kao ostale żivotinje, svi sisari kao čimpanze, orangutani. Uveravao sam ga da u ostatku života svi žude za onim od čega su nastali. Čime su na početku života hranjeni. Bio je nezreo čovek. Bio je najbolji čovek u gradu bio je živ u svetu mrtvih bio je topao u svetu hladnoće tinjao je u mraku zauzvrat u šetnji kroz Had titanski je preživljavao obdanicu. Nakon prvog grebanja zalaska Tartar je proživljavao noću. Bio je najbolji čovek u gradu. Bio je najveći neprijatelj sebi prekratio sam mu muke. Na stepeništu ispred zgrade dok je pušio svoju cigaru konačno sam ubio najboljeg čoveka u gradu. Danima ga davio noćas konačno zadavio. I ne samo davio. Ušao sam nakon toga u njegovu zgradu njegov stan njegovu sobu. Obukao njegovu pidžamu i zaspao. U njegovom krevetu.


Нема коментара:

Постави коментар