Pogledao si me sa prezirom
I nije te bilo briga
Da li to primjete ljudi,
Čuje li se psovka
I hoću li opet zaplakati.
A zatim,
Za sat ili tren
Poljubio si me u kosu
I rekao da ti značim.

Poput sunđera sam upila
Pogrde i poljupce
I zaustavila dah
Miris da ti zadržim,
Kao po staroj navici
Zaboravila šta si rekao
Ostala
I opstala,
Potpuno tvoja
Bez trunke ponosa,
Bez sebe na obrazu.

Kao i svaka žena
Ostala sam u džepu
Tvoje ogromne,
Muške jakne
Nespremna za još jedan pad
Kad me opet baciš na zemlju
A hoćeš,
Znam(o) da hoćeš,
Čim ti ponovo zasmeta
Moj stuprotan sav,
Teška narav
I duh nesposoban
Da klimne: "Da, dragi"
Prije nego se slomi.

Zbog toga ćeš mi ponovo
Sasuti niz grlo krivicu
I nećeš htjeti da čuješ
Moje: "Zašto?",
"Ali"
I: "Zato".

Ako se jednom usudim
Da sama, bez najave iskočim
Znam da ćeš shvatiti
Koliko me prokleto ima
Tu, sa lijeve strane
I biće ti žao što si ikada
Meni rekao: "Odlazi",
Jer sam se i njemu vraćala
Dok zaista nisam otišla,
Bez mrvica po sokaku,
Bez mape i putokaza.

I ne, zaista ne tvrdim
Da sam najbolje
Što se moglo dogoditi,
Ali ti se događam,
I još uvijek pred tobom stojim
Razmisli malo bolje,
Prije nego me raplačeš
Jer svako moje: "Zašto?" naći će:
"Zato" i "Ali"
I neću biti ista
Kad jednom
Presuše suze.

Teodora Košarac