Ariel Cemović: Kada najviše te želim

Kaži mi
Sada
Da moraš da ideš,
Jer tada
Najviše te želim.
Kaži mi
Da moraš, a onda
Poljubi me onako
Kao da
Odlaziš daleko... 

Kao da
Nestaću,
Jer tada
Uzeću te i
Izmeniću
Pojam ovog
Večno tečnog, ističućeg vremena,
Izmeniću
Sastav tvog
Večno gorućeg tela.
Kaži mi
Sada
Da učinim ono
Što potresa nam
Kožu, svet i zvuk,
Ti onda
Učini ono
Što šapućem kad
Predajem
Svoj vrat, rame, dušu...
Predajem ti
Sve zbog čega dišem, i ono
Što nekada
Možda
Mogu da budem... a...
A ti meni
Svoju kosu,
Lice i
Grabim ih,
Moja si,
Znaš, onako...
Kada note
Izgrebu nam leđa
Jer
Poznaju nas najbolje,
Onda kada
Mislimo da
Baš ne znamo ko smo.
Kaži i
Biću šta hoćeš,
Kaži i
Razneću, sastavljaću, ja ću...
Učiniću sve, jer
Rekla si
Da moraš da ideš, a
Ja tada
Najviše te želim.



Нема коментара:

Постави коментар