Hronike jedne Ivane: Šta ću sa sobom?

Šta ću sa sobom
Ako poželim da te nosim
U zadnjem džepu farmerica
Kao jaknu oku struka
Kao ukras u kosi
Šta ću sa sobom
Ako poželim
Da te šapućem na usnama
Dok ne postaneš balada
Dok se ne pretvoriš u tempo kojim će moje srce kucati
Šta ću sa sobom
Ako te pronađem jednog jutra
Na drugoj strani jastuka
Oslonjenog o moje snove,
Šta ako te je Sunce pre mene poljubilo
Pa se zato divno smeješ
Protežeš
Govoriš da ovo nije greh
Šta ću sa sobom
Ako osetim ljutnju
Što ti je krevet mali
Pa biraš da stanuješ u mojoj glavi
Što dopuštaš da te drugi dotiču pre mene
Što sa svakim trenutkom koji prođe
Sve više blediš
Što umesto tebe
Hladan vazduh mrvi moje usne?
Šta ću sa sobom
Ako osetim da zbog tebe
Želim da prekršim sve zavete
Obećanja i zakletve
Da skinem prsten sa ruke
Oslobodim se
Šta ću sa sobom
Ako jednog dana
Spustim sve probleme ispred tvojih vrata
Pustim da čitaš iz mojih očiju sve što ne mogu da izgovorim
Poželim da ti bacim uže da pređeš zidine koje nas odvajaju
I pitam:
Da li bi mogao da budeš samo moj?
Šta ću sa sobom
Ako mi budeš bliži nego bilo ko ikada
Šta ću sa sobom
Ako mi se nadaš noćima
Ako me pozoveš da bismo ćutali
Da bismo pomešali uzdahe
Šta ću sa sobom
Ako jedne večeri zaspim
Sa tvojim imenom među zubima
Ako dopustim
Da me gledaš umesto Meseca
Dotakneš vrat
Ostaviš užareni trag,
Šta ako krenem da te osećam
Kao da si stvarno tu,
Šta ako poželim da ti pružim ruke?
Reci mi,
Šta ću sa sobom
Ako smem sve
Osim da te ikada poželim?

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар